“Oluja” – da se ne zaboravi

Stradanje srpskog naroda 1995. godine i pogrom u akciji hrvatske vojske “Oluja” zajednički su obeležili predstavnici gradske vlasti i udruženja “Srpski ratni veterani”. U Kulturnom centru pušten je film o stradanju Srba, a otvorena je i izložba “Umetnici za pomoć Baniji”. Među onima koji su bili u izbegličkoj koloni bio je i Radomir Kondić iz Sanskog mosta odnosno sela Gornja Trmošnja.

-Ti dani bili su najteži. Ja sam učesnik rata jer sam od 1990. godine  otišao u aktivnu vojsku. Tamo me je zadesio rat i prešao sam kompletnu Bosnu tokom pet godina. Kada je počela “Oluja” sa Koridora sam krenuo da nađem roditelje u Gornjoj Trmošnji. Našao sam ih blizu Banja Luke i zajedno sa svima ostalima u izbegličkog koloni krenuli smo ka Srbiji. Mi smo došli u Nove Kozarce gde smo i ostali. Zahvaljujući gradu i Komesarijatu za izbeglice i migracije mi smo sve ove godine imali pomoć, a pre dve godine kupili smo kuću u Novim Kozarcima – rekao je Kondić.

Obeležavanju 26 godina od “Oluje” prisustvovao je Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada Kikinde.

-Najveća nesreća koja je zadesila srpski narod pred sam kraj prošlog veka je akcija “Oluja”. Pogrom koji se desio za cilj je imao istrebljenje Srba sa vekovnih ognjišta. Nikada ne smemo da zaboravimo šta se desilo 1995. godine kada je veliki broj srpskog življa koji je bio deo izbegličke kolone stigao i na teritoriju Kikinde. Svi oni su sada naši sugrađani i na nama je da njima i njihovim potomcima obezbedimo život kakv zaslužuju – rekao je Bogdan.

Vladimir Radojčić podsetio je na ratne strahote i dodao da je u “Oluji” u Kikindu u izbegličkoj koloni stiglo oko 13.000 Srba. Njih 9.000 je ostalo.

-Skoro 250.000 Srba je izbeglo u “Oluji”. I pre ovog pogrom područje Hrvatske napustilo je isto toliko ljudi. Patnja, na žalost, još uvek traje. Srbi izbegli iz Hrvatske ni danas ne mogu da ostvare svoja prava niti da se vrate u svoj rodni kraj. Zato i danas govorimo o svim ljudskim pravima koja su im uskraćena – dodao Radojčić.

Od  9.000  izbeglih koji su ostali da žive na teritoriji našeg grada njih oko 2.000 zatražilo je pomoć oko stambenog zbrinjvanja, a do sada je stambeno zbrinuto 1.300 pojedinaca.