„Paorska proza“ Đure Đukanova ponovo pred čitaocima

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ upriličena je promocija druge knjige sabranih dela Đure Đukanova, u kojoj se nalaze dve zbirke pripovedaka „Domaći sapun“ i „Luda pali sveće“.

One su prirodan nastavak prve knjige, od čijeg objavljivanja je prošlo nešto više od godinu dana. Čitaoci su tako mogli bolje da se upoznaju sa radom jednog od najznačajnijih predstavnika banatske proze dvadesetog veka.

-Mislim da je ovo delo prošlo sasvim dobro, više kod stručne javnosti nego kod publike. Svakako nam deluje da je jako važan korak koji smo načinili i sada nastavljamo ovom drugom knjigom, kaže pisac i izdavač Vladimir Arsenić.

Više je razloga zbog kojih su dela Đure Đukanova i dalje nepoznanica široj publici.

-Štampane su davno, u malim tiražima, pri novinskim izdavačkim kućama i institucijama kulture koje su postojale na lokalu. Nakon što su tiraži nestali, otkupljeni i završili u bibliotekama, niko se više nije time bavio. Prošlo je 17 godina, a da nije objavljena nijedna knjiga. U roku od godinu dana objavili smo četiri knjige u dva toma. Mislim da taj proces ne može ništa zaustaviti i da ćemo za nekoliko godina ovaj posao završiti, objašnjava Srđan Srdić.

Svaka knjiga koja će se objavljivati u budućnosti bacaće novo svetlo na pomenuta dela. Cilj izdavača je da na ovaj način prikažu i evoluciju rada preminulog mokrinskog autora.

-On je ostao majstor jezika i onoga što je sam nazvao „paorska proza“. U kratkoj formi je još upečatljiviji, jer su njegovi romani sastavljeni od epizoda, koje su ovde završene i imamo niz koji čini strukturu zbirke priča. Druga knjiga ističe njegovo majstorstvo pisanja kratke forme, dodaje Arsenić.

Knjige Đure Đukanova predstavljene su i publici van teritorije Kikinde. Prva dela napisana su jezikom koji je teško razumljiv.

-Mi smo uradili rečnik na kraju tog izdanja i svako može na takav način da se snađe. Poplava je, zatrpani ste knjigama, koje se pojavljuju neverovatnom brzinom. Da biste u relativni centar pažnje doveli autora koji nije živ 20 godina, a pre toga nije imao status koji zaslužuje, to je posao koji ne može da se reši za godinu dana, već će se rešavati u narednim vremenima, zaključuje Srdić.

U afirmaciji dela Đure Đukanova veliki ulogu ima i Narodna biblioteka, koja je 2005. godine ustanovila književnu nagradu koja nosi njegovo ime. Laureati pored tog priznanja sada dobijaju na poklon i njegovu knjigu sabranih dela, kako bi se bolje upoznali sa radom dramskog pisca i pripovedača koji nas je prerano napustio.