Kao deo osmočlane delegacije iz Mokrina koja je pristvovala Velikoj narodnoj skupštini održanoj 25. novembra 1918. godine u Novom Sadu bio je i paor Ljupko Novakov. Njegov praunuk Ljubomir Novakov i danas živi u Mokrinu i deli pradedinu ljubav ka lovu.
-Ljupko Novakov bio je zemljradnik i čovek privržen porodici. U ono vreme obrađivao je između 80 i 100 jutara zemlje. O pradedi, na žalost, malo znam -kaže Ljubomir Novakov, praunuk.
Ljupko Novakov rođen je 1856., a preminuo je 1927. godine. Za života je napravio dve kuće, a drugu u kojoj je sada “Terapanonika”, sagrađena je 1925. godine.
-Po kućama se vidi da su deda i njegovi sinovi bili dobri domaćini i viđeniji ljudi u selu. Imali su dva salaša i bili su vredni. To je razlog zašto je moj pradeda bio deo delegacije koja je glasala za pripajanje Vojvodine Srbiji – ističe naš sagovornik.
Svi Novakovi su strastveni lovci.
-Prema mojim saznanjima još moj čukundeda bio je lovac. Tu ljubav preneo je na Ljupka, a ovaj na svoje sinove. Pričalo se da su viđeniji političari i ministri onog vremena dolazili u lov, a moj pradeda bio im je domaćin – rekao je Novakov.
Ljupko Novakov ima je tri sina i ćerku. Ova porodica učestvovala je u Prvom i Drugom svetskom ratu. Sin Đura, Ljubomirov deda, bio je u zarobljeništvu u Nemačkoj od 1941. do kraja rata. I nasledici su se borili za slobodu koju im je, između ostalih, omogućio Ljupko.
