Branislav Radu je bio đak generacije, odlikaš je i u Srednjoj medicinskoj školi. Njegov san je da bude lekar
On 13 марта, 2021 by Televizija Kikinda
Ambiciozan i vredan, ali i veoma skroman sedamnaestogodišnji Branislav ređao je petice od upisa u školu. U svojoj OŠ “1. oktobar” u Bašaidu bio je đak generacije, a školovanje je nastavio u Srednjoj medicinskoj školi u Zrenjaninu.
Branislava smo upoznali pre dve godine na prijemu koji je u gradskoj kući organizovan za đake generacije. Pomalo stidljivo priznaje da je bio počastvovan titulom najboljeg u svojoj školi.
– To mi je bilo značajno, dalo mi je dodatni motiv za uspeh. Nagradno putovanje u Orašac je bilo novo iskustvo i lepo druženje.
Branko, kako ga porodica i prijatelji zovu, sada je učenik drugog razreda Srednje medicinske škole. I dalje ima prosek 5,00, koji će mu, očekuje, uz stečeno znanje biti ulaznica za Medicinski fakultet. Njegov san je da postane lekar. To što su od početka epidemije korona virusa, lekari izloženi velikom riziku, ovog mladića nimalo nije pokolebalo u želji da se bavi ovim humanim pozivom.
– To mi možda daje još veći motiv da uspem. Gledamo u ovoj situaciji, koliko je taj poziv važan ne samo u našoj zemlji, već u celom svetu. Znam da je Medicinski fakultet težak, ali bez napora i truda ništa se ne može postići. Svako zanimanje je teško na svoj način.
Pored Vukove, osvajao je diplome i na brojnim takmičenjima na kojima je učestvovao, najviše iz hemije i istorije. Ljubav prema istoriji nastavila se i u srednjoj školi. Prošle godine je na opštinskom takmičenju u Zrenjaninu zauzeo treće mesto.
-Najviše volim srpsku istoriju, kao i Prvi i Drugi svetski rat. Gledao sam i mnoge filmove o Kosovskom boju, pa mi je i taj period istorije zanimljiv.
Branislav je najstariji od petoro braće i sestara. Njihova majka Koštana kaže da Branislav vredno uči tokom celog svog školovanja, a iako ima dosta obaveza oko škole, uvek je spreman da pomogne sve što je potrebno u domaćinstvu, oko stoke, dvorišta, kuće, pa je veliki oslonac njoj i suprugu.
-Bojan ima 15 godina, Bojana 13, Ankica 11 i Ivana šest godina, Branislav je najstariji. Treba da se školuje, bez škole nema ništa. Želeli bismo da završi fakultet-kaže Branislavova majka.
U školu u Zrenjaninu, Branislav je svakodnevno putovao iz Bašaida. O sadašnjem onlajn modelu nastave iskreno kaže da ga nije jednostavno ispratiti, dok za svoje profesore i drugove ima samo reči hvale.
-Ima nas 30 u odeljenju. Super je društvo, slažemo se. Najteži predmet trenutno mi je matematika.
Slobodno vreme najradije provodi u društvu vršnjaka, voli da igra fudbal koji je i trenirao, kao i da vozi bicikl. Dok vredno krči svoj put ka uspehu, njegov recept su rad i skromnost.