Istraživanje VŠSSOV o identifikovanju i podsticanju darovitosti predškolaca
On 23 априла, 2020 by Televizija Kikinda
Monografija je nastala kao rezultat realizacije istraživanja „Identifikovanje i podsticanje darovitosti dece predškolskog uzrasta” čiji je nosilac Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi.
Istraživanje se bavi ispitivanjem kako roditelji i vaspitači identifikuju darovitu decu predškolskog uzrasta i kako ih podstiču imajući u vidu da je zadatak svakog društva da svoje potencijale stavi u funkciju najboljih interesa darovitih.
Identifikacija darovite dece početni je korak sistematskog podsticanja jer daroviti ne čine homogenu grupu nego ispoljavaju širok raspon individualnih specifičnosti. Istraživanje se bavi i ispitivanjem predrasuda, uvreženih mišljenja i zabluda o ovoj temi uz ispitivanje procene vaspitača o sopstvenoj kompetentnosti u radu sa nadarenima kao i njihovih konkretnih preporuka za rad sa darovitima kao decom sa posebnim potrebama.
Monografiju koja je rad šest autorki sufinansirao je Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost. Autorke su dr Jelena Mićević Karanović, dr Milanka Maljković, dr Angela Mesaroš Živkov, dr Ljiljana Krneta, mr Srbislava Pavlov i Tanja Brkljač, master.
– Rezultati će se primeniti u vidu nastavnih sadržaja iz psihološke i pedagoške grupe predmeta u Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi uz inoviranje studijskih programa koji bi se više bavili temom identifikovanja i podsticanja darovitosti na osnovnim i master strukovnim studijama, kako bi studenti – budući strukovni vaspitači i strukovni master vaspitači stekli adekvatne kompetencije za rad sa darovitima, ali i znanja koja će ih lišiti identifikovanih predrasuda zasnovanih na neznanju i nedovoljnoj informisanosti. Cilj objavljivanja monografije je i informisanje javnosti, uz podizanje vaspitno-obrazovnih kompetencija i profesionalnih veština vaspitača; kao i davanje preporuka kako unaprediti sistem identifikacije darovite dece kroz obogaćivanje kurikuluma uz davanje pregleda različitih sistema obrazovanja u pojedinim državama u svetu (Holandija, Finska, Mađarska, Italija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Kina, Novi Zeland, Japan), s osvrtom na status darovitih (prepoznavanje i specijalno obrazovanje darovitih na predškolskom nivou) i mogućnosti koje sistemi obrazovanja i zakonska regulativa nude darovitima u tim zemljama. Monografija je važna i zbog davanja preporuke da se u Srbiji pokrene akcioni plan – strategija koja bi se bavila razvojem metodologije identifikovanja i podsticanja darovitih, razvijanjem sposobnosti i veština dece kao dragocenog nacionalnog resursa– navode autorke monografije.
Istraživanje je obuhvatilo ispitivanje procene vaspitača i roditelja kada je u pitanju deset ključnih veština predškolske dece, a to su pažnja, veštine početnog čitanja i pisanja, rane matematičke veštine, veštine slušanja i rešavanja problema, komunikacijske veštine, kreativnost, društvene i fine motoričke veštine.
Vaspitači su procenili koliko deca manifestuju karakteristike svojstvene darovitima – njihovu muzikalnost, likovnost, uz primenu ček-lista i skala kojima se mere karakteristike darovite dece, među kojima su opšta obeležja darovitosti, kreativnost, motivacija, liderstvo, dramska obeležja, obeležja komunikativnosti (preciznost i izražajnost), detetova sposobnost planiranja, formiranje početnih matematičkih pojmova, obeležja razvoja govora, fizička i motorna darovitost.
Roditelji su procenjivali svoje predškolsko dete: koliko se dete brzo priseća informacija; koliko pokazuje radoznalnost i znanje u odnosu na drugu decu; koliko je saosećajno; koliko gaji dublja osećanja; koliko koristi napredan rečnik; da li čita, piše, koristi brojeve; kako je tekao rani psiho-motorni razvoj; kako rešava zadatke; koje metode koristi u učenju i sl.
Ispitivana je i procena sopstvene kompetentnosti vaspitača i tražene su njihove konkretne preporuke za unapređenje kompetencija kada je u pitanju identifikovanje i podsticanje darovitosti predškolskog deteta.
Ukupan uzorak od 270 ispitanika činili su roditelji i vaspitači dece predškolskog uzrasta iz Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ iz Kikinde i Predškolske ustanove „Pava Sudarski“ iz Novog Bečeja.
Dobijeni rezultati, između ostalog, pokazuju da se može zaključiti da su roditelji u ovom istraživanju objektivno procenili svoju decu. Analizirajući stavove roditelja prema darovitosti i podsticanju darovitosti može se zaključiti da oni imaju generalno pozitivan stav prema darovitosti i podsticanju darovitosti. Neočekivani podatak se odnosi na iskaz roditelja u kojem negiraju konstataciju da darovita deca spadaju u grupu dece sa posebnim potrebama, što ukazuje na nužnost njihove edukacije i razvoja, a što su u svojim odgovorima i iskazali kao svoj suštinski nedostatak.
Po analiziranim podacima, može se zaključiti da su vaspitači realno procenili decu i da se najviše prati razvoj, rad i angažovanje dece u likovnim, muzičkim i dramskim sadržajima. Razvijanje ključnih veština dece predškolskog uzrasta može biti podsticano virtuelnim didaktičkim materijalom i bogatim izborom edukativnih sadržaja na internetu. Saradnja s porodicom bitna je karika u svim aspektima vaspitno-obrazovnog rada kao i širom društvenom zajednicom na temu darovitosti.
Dobijeni rezultati su pokazali da vaspitači generalno imaju pozitivne stavove prema darovitosti kao i prema njenom podsticanju, što su i bili očekivani rezultati s obzirom na to da ljudi imaju sklonost da daju socijalno poželjne i društveno prihvatljive odgovore, ali očekivani rezultati su bili i da će imati više znanja i veština s obzirom na to da su obrazovani i obučeni za rad sa decom, te i da će biti više lišeni predrasuda i stereotipnog pogleda na darovitost.
