Merenje buke od sada sa novim fonometrom kupljenim udruženim sredstvima Grada i ZZJZ, najbučnije i dalje kod Bolnice

Danas se obeležava se međunarodni dan zaštite od buke. U Kikindi je tim povodom predstavljen rad novog bukometra i rezultati merenja komunalne buke u našem gradu.

Na Međunarodni dan zaštite od buke, službe zadužene da vode računa o ovoj oblasti prikazale su kako izgleda merenje buke na kružnom toku kod ulica Semlačka I Kralja Petra prvog, odnosno na ulasku u centar grada. Ono što smo imali priliku da vidimo je da nivo komunalne buke nastale zbog saobraćaja ne premašuje dozvoljene vrednosti ali je skoro na granici. Treba reći da je zbog kružnog toka ovde saobraćaj uspeorn samim tim I tiši ali danas nivo buke na ovom mestu nije probijen. Grad Kikinda je ZZJZ donirao deo sredstava za kupovinu novog fonometra vrednog 2.5 miliona dinara iako će I prethodni ostati u funkciji.

– Prethodni uređaj koji je takođe kupljen sredstvima grada 2003.godine je insuficijentan i ne odgovara potrebama merenja u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine. Prednost ovog novog uređaja je mogućnost 24 časovnog merenja. Kontinualni monitoring se u Kikindi obavlja od 2003.godine. Buka se meri u Kikindi i svim naseljenim mestima. Imamo 19 mernih mesta, i buka se meri dva puta godišnje, kaže Miroslava Krnić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Grad Kikinda je podeljen u nekoliko zona u kojima nije dozvoljen isti nivo buke. Buka se meri dva puta godišnje a kao i godinama unazad najugroženije merno mesto je kod bolnice.

– U bolničkoj zoni nivo buke bi prema Zakonu trebalo da bude najniži, danju 50 decibela, noću 40 decibela. Naše izmerene vrednosti već godinama daleko prevazilaze te vrednosti, kako danju tako i noću. Tako da, to nam je najkritičnija tačka i posledica je svakako saobraćaja i mislim da bi tu trebalo razmišljati o izmeštaju te saobraćajnice koja je važna za naš grad. Uopšte, nivoi buke budu povećani, pogotovo na raskrsnicama. Iz toga se vidi da nama fali zaobilaznica koja bi praktično rešila grad velikih vozila kao što su kamioni, šleperi koji stvaraju najveću buku, kaže dr Sanja Brusin Beloš, načelnica Odeljenja higijene i humane ekologije ZZJZ.

Prethodna godina bila je specifična zbog smanjenog obima kretanja, manje saobraćaja, zatvorenih lokala I ne održavanja koncerata pa je shodnop tome I očekivano najmanje buke bilo na gradskom trgu. U samom gradu probijanje dozvoljenih granica buke često je u zoni ulica Distrička i Dimitrije Tucovića a kada su sela u pitanju, bučnija su ona kroz koja prolazi magistralni put.

– Bašaid je u svakom slučaju u najlošijoj poziciji kada je buka u pitanju jer tu prolazi magistralni put, takođe Mokrin, Iđoš i Sajan. Manje su opterećena sela sa regionalnim putevima, objašnjava dr Brusin Beloš.

Kada pomislimo na buku često pomislimo na fabrike. Ipak industrija ne potpada pod komunalni monitoring.

– Ali recimo ulice koje su naslonjene na industrijske zone se prate jer pratimo uticaj na zdravlje ljudi. Buka je jedan od uzročnika nastanka neuroza, i hipertenzivne bolesti, odnosno povišenog krvnog pritiska ali naravno i oštećenja sluha, dodaje doktorka Brusin Beloš.

Kada se održavaju koncerti, pa čak i za vreme manifestacije “Dani ludaje” nisu retke situacije da građani zovu policiju i žale se zbog buke. U tim trenucima reaguju inspekcije, mere buku kako na mestu koncerta tako i u daljim zonama i po potrebi stišavaju ozvučenje.