Na pomolu nova saradnja “Banatske lenije” i inostranog kupca karfiola

Kikindsko udruženje poljoprivrednika „Banatska lenija“ koje u najvećoj meri okuplja povrtare našeg grada, obnovilo je nedavno petgodišnji ugovor sa Gradom Kikinda za korišćenje gradskog zemljišta u svrhu zasnivanja povrtarske proizvodnje, a sa ciljem edukacije sugrađana i sticanja sredstava za rad udruženja. A kao i sve povrtare, tako i njih, nezaobilaze dobre i loše strane ove proizvodnje. Inputi su veliki, manjak radne snage konstantno prisutan, tržište nestabilno jer se radi o sezonskoj i robi sa kratkim rokom trajanja. Ipak, svi koji su željni da saznaju kako izgleda baviti se ovim poslom mogu to videti na licu mesta.

– U zadnje vreme, vreme nam ide donekle na ruku, nema velikih vrućina i zračenja. Biljkama pogoduje ovo vreme. Imamo zasnovanu zelenu salatu, putericu i kristalku, u plastenicima krastavac, kornišon, papriku, paradajz. Kulture malo kasne u odnosu na prošlu godinu zbog prohladnog proleća i noći su i dalje hladne. Ovih dana krećemo u prodaju salate. Nema stajanja. Ovaj posao iziskuje 365 dana rada, tržište nam je beogradski i novosadski kvantaš, a za kornišone imamo ranije ugovorenu proizvodnju sa Sinišom Mutićem iz Gospođinaca, zadovoljni smo sa njima. Pojavio se u Kikindi i jedan nov otkupljivač, neki povrtari su se već odlučili na saradnju sa njima, mi ćemo sačekati, kaže Dejan Ugrešić, član „Banatske lenije“.

Dok na tržištu rastu cene ratarskih kultura što dovodi do značajne zarade, povrtari se ne mogu time pohvaliti.

– Nema više jeftine proizvodnje, nema više jeftinog proizvoda. Poskupela je prehrana, radna snaga, hemija, tako da i sam proizvod ne može da bude jeftin. Samnjile su se i površine pod povrćem, smanjio se i broj povrtara iz razloga što je mala računica u povrtarstvu, a i Kikinda se kotira kao grad u kome posao može lako da se pronađe i ljudi se uključuju u fabrički rad, objašnjava Ugrešić.

Ovo udruženje i dalje realizuje školu povrtastrva na potezu u Distričkoj ulici. Na parceli od hektara, svi koji su zainteresovani imaju priliku da uče o povrtarskoj proizvodnji u plastenicima i na otvorenom. Vidno je sve manje zainteresovanih da se bave ovom granom poljoprivrede.

– Ovo je i dalje projekat koji podržava Grad Kikinda i ja se zahvaljujem njima na pomoći. I dalje se obučava manji broj ljudi ovde na parceli. Oni su učili od nas, sada imaju svoje plastenike, uz pomoć nas su savladali tehnologiju, ali zaista nema mladih koji su zainzeresovani. Njih to ne zanima. Dođu, odrade sezonski, zarade za džeparac i to je to, kaže Ugrešić.

Banatska lenija je u pregovorima sa otkupljivačem iz inostranstva za proizvodnju karfiola i sasvim je izvesno da će u predstojećim mesecima celokupnu površinu podrediti ovoj kulturi.