Ishrana kod najmlađih sugrađana treba da bude raznovrsna, da sadrži sve hranljive i zaštitne materije, kao i optimalan dnevni unos kalorija. Problem, koji je postao sve više prisutan u školama je povećan procenat gojazne dece. Tim povodom, a na osnovu više analiza, članovi Udruženja “Zdravlje na dlanu” ponovo su započeli predavanja po osnovnim školama u Kikindi, sa ciljem da roditeljima ukažu na potrebu doslednosti u praćenju onoga, što njihova deca jedu, kako i koliko često imaju zdrav obrok. Dr Goran Abraham jedan od osnivača udruženja “Zdravlje na dlanu” kaže da su 2014.godine, organizovanim predavanjima pokušali da utiču na osnovce, kako bi počeli da uvode zdrave navike, kada su ishrana i sport u pitanju, ali nisu naišli na dobar odziv kod nastavnika. Ovoga puta se nadaju boljoj saradnji, te su odlučili da realizuju prvo predavanje u OŠ “Jovan Popović”, koja već nezvanično ima status sportske škole, u kojoj se dosta radi na popularizaciji zdravih navika i stilova života.
Do gojaznosti dece, dovodi preobilna ishrana bogata šećerima, a nedovoljna ishrana sa malim unosom mlečnih proizvoda, mesa, voća i povrća do pothranjenosti, anemije, rahitisa i pada imuniteta. Deca koja imaju ozbiljan višak kilograma izrastaju u ljude, koji imaju zdravstvene tegobe, u vidu preopterećenosti kardiovaskularnog sistema. Gojaznost u detinjstvu znači i veći rizik od nastanka dijabetesa, bolesti zglobova i kostiju, depresije, steriliteta, raznih tumora i bolesti metabolizma, te je vrlo bitno za jednu naciju pravilna ishrana najmlađih. Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Batut”, skoro svako peto dete u Srbiji ima višak kilograma, a broj mališana koji su veoma gojazni, što znači da su najmanje 20 odsto teži od idealne težine, raste iz dana u dan i trenutno se kreće oko 7,5 odsto. Takođe i rezultati sistematskih pregleda dece predškolskog i školskog uzrasta u poslednjih nekoliko godina pokazuju da je sve veći broj gojazne ili pothranjene dece, a sve manje normalno uhranjene.
