U pogonima “Toze” radno, ali kasni plata

Gasa ima, proizvodni proces je nastavljen, ali ono što zadaje glavobolju radnicima fabrike “Toza Marković” je što još nema plate. Pre skoro mesec dana isplaćen im je prvi deo majske zarade- nešto više od 15.000 dinara što je zapravo polovina minimalne zarade koju je država isplatila u okviru paketa podrške privredi.

–Na sastanku kom je prisustvovao direktor Srbijagasa, novi generalni direktor i sindikat dogovoreno je da se odblokira prodaja, energent je već bio stigao, i da se radnici maksimalno angažuju da se proizvodnja pokrene. To je sve ispoštovano. Proizvodnja fine keramike je u punom zamahu, što se tiče i količine i kvaliteta, tu nemamo problema. U gruboj keramici imamo problema jer smo vezani za fizički deo radne snage, to je dugo godina problematično klasiranje finalnih proizvoda. Nemamo klasirača i ne možemo baš puno da im obećamo. Naravno ta obećanja su vezana za to, kao i kod svakog radnika, da prima zaradu za svoj rad. Zarade ovde još uvek nema. Prvi deo majske zarade dobili smo 8-og prošlog meseca, to je 15.450 dinara isplaćena pomoć države. Drugi deo majske zarade još nismo dobili- konstatuje prvi čovek Organizacije nezavisnog sindikata fabrike „Toza Marković“ Zoran Sredojev.

Prosečna zarada u „Tozi“ je 42.000 dinara, dok je za isplatu mesečne zarade svih zaposlenih potrebno oko 30 miliona dinara. Pored duga za gas koji sa kamatom dostiže 10 miliona evra, država i ostali poverioci od kikindskog proizvođača crepa i pločica, čiji je račun u blokadi, potražuju još oko 100 miliona dinara.

-Sve smo se dogovorili, ali se ne sećam da smo se dogovorili da radnici rade bez plate. Bićemo strpljivi još par dana, mada je i ovo previše, pa ćemo videti šta ćemo i kako ćemo dalje-poručuje Sredojev.

Inače, tokom zastoja proizvodnje, a nakon odlaska prethodnog menadžmenta, fabrički sindikat uspeo je da spreči nekontrolisano izvlačenje robe iz fabričkog kruga. Sačuvano je oko 6 miliona uskladištenih crepova vrednosti oko dva i po miliona evra.