Pisac i akademik Goran Petrović pred kikindskom publikom
On 17 новембра, 2018 by Televizija Kikinda
Celodnevna proslava Dana Narodne biblioteke “Jovan Popović” i 173.godišnjice rada ove ustanove kulture, završena je književnom večeri na kojoj se čitalačka publika susrela sa poznatim piscem i akademikom Goranom Petrovićem, kao i delom njegovog veoma bogatog književnog opusa.
“Sitničarnicu kod srećne ruke” i “Opsadu crkve Svetog Spasa” ponovo je ove godine objavila “Laguna”potvrđuju da za dela ovog savremenog klasika postoji nesmanjeno interesovanje čitalaca. “Sitničarnica” kada je prvi put objavljena 2000. godine pobrala je najvažnije književne nagrade Ninovu, Vitalovu, nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu. Specifičnim i raskošnim darom pripovedanja, autor jedinstvenog sentimenta poziva nas da se zaputimo zagonetnim i zanosnim putevima književne imaginacije i zapitamo kako književnost može da popravi stvarnost. Uz pomoć nje lakše komuniciramo znajući da smo bili u istom prostranstvu.
–Mi smo danas samo bolje informisani nego neke generacije pre nas, ali bojim se da sve manje znamo. Književnost, a tu mislim na pisanje i čitanje, jedna je od retkih preostalih, intimnih čovekovih disciplina, u ovom svetu gde je sada sve javno. Ona pomalo popravlja ravnotežu dodajući na drugi tas terazija -detalj. Živimo ubrzanu civilizaciju koja prenebregava detalje, toliko brzo živimo da zapravo ne stignemo ništa da vidimo. Književnost je kao usporeni snimak gde se vidi svaki napor, znoj, krv,izraz lica. Sportskim rečnikom, jedna trka na 100 metara završi se za manje 10 sekundi. Na usporenom snimku ne vidimo samo ko je pobednik, vidimo i ko je drugi treći, svaki mišić, reakciju publike…Književnost popravlja stvarnost -rekao je za TV Rubin Goran Petrović.
U razgovoru sa kikindskom publikom, Petrović je otkrio da mu neretko kažu da “piše kao mrtav pisac”. To je svojevrsna aluzija na poetičku ubedljivost njegovog stila i bogatstvo i značaj književnog opusa ovenčanog brojnim nagradama, ali pre svega poštovanjem i interesovanjem čitalaca.
–Kad saberete tiraže “Sitničarnice kod srećne ruke”, “Opsade crkve Svetog Spasa” i zbirke priča dobićete to da je svaki iole pristojan i pismen građanin u Srbiji to uzeo u ruke i pročitao. To govori da je kvalitet nezaustavljiv i da će, uprkos svim antipropagandama naći put do srca ljudi i čitalaca– kaže književni kritičar i direktor Univezitetske biblioteke “Svetozar Marković” Aleksandar Jerkov.
Upitan o piscima koji su najviše uticali na njegov književni stil, Petrović priznaje da ih nimalo nije jednostavno izdvojiti jer je spisak dugačak. Kao dečak u svet čitanja uvele su ga bajke, nezaobilazni su Andrić i Crnjanski, kao i pesnik Milovan Danojlić.
– Čitam sve. Vrlo često nešto što je u funkciji rukopisa. Ako na primer pišem o nekoj profesiji, čitam o njoj, da budem upućen i da steknem jedan osećaj sigurnosti jer on je važan da bih ga preneo na čitaoca. Čitam i telefonske imenike, tu su imena i prezimena koja mogu da posluže za prozu. Volim da čitam i kuvare– otkriva sa osmehom Petrović, dobitnik niza književnih priznanja koja samo nesumnjivo potvrđuju da je ovom piscu i, odnedavno, redovnom članu SANU,mesto u najužem vrhu srpske književnosti.
