„Banatska Lenija” nastavlja da podstiče proizvodnju kornišona

Povrtari i voćari okupljeni u „Banatskoj Leniji“ imali su priliku da čuju više o gradskim merama koje podstiču razvoj poljoprivrednog sektora.

Sve je više mladih koji se okreću zdravoj hrani i organskoj proizvodnji, a iako znatno zahtevnija, ovakva proizvodnja ima svoje brojne prednosti.

Svi poljoprivredni proizvođači očekuju skorašnje raspisivanje gradskih konkursa za podsticanje razvoja poljoprivrede. Sada su priliku da čuju više o merama imali i povrtati i voćari okupljeni u udruženje „Banatska Lenija“.

– Dobili smo preporuku da prikupimo predloge povrtara i voćara u narednih nedelju dana da bi te mere bile do kraja meseca razmatrane, nadamo se i usvojene i da se možda sprovedu neke nove mere. Ova vrsta podsticaja je izuzetna, prošle godine je preko 95 odsto novca iz njih bilo realizovano što je jako dobro. Naša ideja jeste da agrarni budžet u lokalu bude što veći i da taj novac bude i utrošen, a ne da se naknadno ide na rebalans, da se preraspoređuje novac, kaže Nikola Filipović predsednik Upravnog odbora Udruženja povrtara i voćara „Banatska lenija“.

„Banatska lenija“ je u javnosti poznata kao udruženje koje je doprinelo razvoju uzgoja kornišona. Inicijativaa traje od 2017.godine i nije prestajala, iako se broj proizvođača menjao.

– Dobili smo najavu da će u Kikindu stići selektirka, a ne da proizvođači moraju da nose kornišon u Gospođince i time gube vreme koje je u vreme berbe dragoceno, a na kraju gube i novac. Naredne nedelje imaćemo sastanak sa otkupljivačima, ujedno ugovaračima proizvodnje i ono što čekamo je da čujemo kolika je cena kornišona logično, zaključuje Filipović.

Na okupljanju u „Banatskoj Leniji“ zatičemo i mladog proizvođača organske hrane Nikolu Francuskog. Započeo je da se bavi uzgojem povrća pre svega zarad lične upotrebe zdrave hrane.

-Odlučio sam se jer imam 3,6 ara bašte, što da dozvolim da propadne kad mogu da iskoristim. Koristim pesticide i đubriva iz prirode. Naprimer zazu iz koprive, fermentaciju od koprive, za fosfor recimo list od smokve, koristim pepeo zarad kalcijuma, ono što je svima dostupno u prirodi. Ono pto sam zasnovao je stara sorta krompira, mesečar, uzeo sam Kraljevsko srce, arpadžik, šargarepu osnovne sorte i slede kupusnjače, kaže dvadesetjednogodišnji sugrađanin Nikola Francuski.

Visoke februarske pa i martovske temperature doprinele su ranijem cvetanju voća. I povrće na otvorenom može da trpi pre svega zbog nedostatka vlage.

– Biće ovo specifična godina zbog slabe zime, i koliko čujem od proizvođača očekuje se velika najezda insekata i bolesti. Ono što nas kao organizaciju interesuje je zajednički nastup, okupljanje, ono što će biti u fokusu je povezivanje, bolje informisanje i radićemo na temu našeg mini poljoprivrednog sajma „Moja bašta“ dodaje Nikola Filipović.

Povrtari i voćari treba da znaju da u „Banatskoj Leniji“ imaju podršku i partnere za ostvarenje svojih ciljeva. Udruženje se nalazi na adresi Braće Lakovića 35 u prostoru nekadašje Prve mesne zajednice.