Danas je praznik Uspenije Presvete Bogorodice u narodu poznat kao Velika Gospojina koji se obeležava širom sveta. Na bogosluženjima slavi se kao najveći svetitelj kojeg imamo, a njenu ličnost izuzetno poštuju, ne samo hrišćani, nego i oni koji nisu hišćanske vere, što dovoljno govori o njenom značaju. U hramu Uspenije Presvete Bogorodice u Ruskom Selu služena je Sveta liturgija uz prisustvo velikog broja vernika i predstavnika kikindske lokalne samouprave.
Presveta Bogorodica je ličnost koja je veoma poštovana i uvažavaju je hrišćani širom sveta, ali i oni koji nisu hrišćanske vere. Praznik Uspenije Presvete Bogorodice u narodu je poznat kao Velika Gospojina. Slava je hrama Uspenija Presvete Bogorodice u Ruskom Selu gde se služila Sveta liturgija, a obeležava se i kao slava sela. U njenoj ličnosti sjedinjuje se božansko i čovečansko, rekao je za TV Kikinda Slobodan Divljakov, starešina hrama u Ruskom Selu.
Presvetoj Bogorodici posvećeno je više praznika. Neki od njih, poput Velike Gospojine, obeleženi su crvenim slovom. Praznuje se i mnogo ikona Presvete Bogorodice.
Velika Gospojina ubraja se među najveće praznike, i važi za praznik majki i dece. U Srbiji prazniku Uspenija Presvete Bogorodice posvećeni su brojni manastiri i crkve, među kojima je i hram u Ruskom Selu gde je gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan sa saradnicima prisustvovao Svetoj liturgiji.
Praznik Uspenija Presvete Bogorodice uspomena je na dan kada se ona upokojila i kada se, prema Jevanđelju, uznela na nebo i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“. Bogorodica je do kraja svog zemnog života živela u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice. Arhangel Gavrilo ju je obavestio da će se na ovaj dan upokojiti isto kao što ju je obavestio da će roditi Sina Božijeg. Hram Uspenija Presvete Bogorodice u Ruskom Selu podignut je 1935. godine od strane ratnika i učesnika Balkanskih i Prvog svetskog rata od 1912. do 1918. godine kao simbol vaskrsa srpskog naroda.
