STARI ZANATI: Slučajnost je stvorila najlepša zanatska piva u Kikindi

Priču o kućnom pivarstvu u Kikindi započećemo povratkom u prošlost, u vreme Đure Jakšića, vreme boema, kafana i kafandžija. Iako se na prvom mestu pilo vino baš kao u pesmi „Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži” pilo se naravno i pivo.

Zbog nedostatka adekvatnog načina skladištenja i čuvanja, kafandžije su se snalazile kako su umele, a sve da bi u avgustu, kada paori prodaju žito i dobiju zlatnike, mogli dobro da naplate piće u birtijama. Govorimo o proizvodnji piva u 19. veku. U gradu nije bilo pivara već se donosilo iz najbliže, a ona se nalazila u Zrenjaninu. Prva pivara u Velikom Bečkereku bila je u vlasništvu nemca Sebastijana Krajcneza, a 1911.godine podignuta je i pivara Laze Dunđerskog. Pivo se tada do Kikinde transportovalo konjskim zapregama i to uglavnom u zimskim mesecima. Tada nije bilo flaširanog piva već se ono donosilo u bačvama. Mlado pivo je trebalo sačuvati tokom cele sezone pa su kafandžije gradile lagume, preteče zamrzivačima, u koje bi zimi donosili led sa Tise, da bi se pivo, na 40 stepeni u sred leta, ponudilo gostima hladno i pitko. Ostaci malog broja laguma u Kikindi, malih podruma sa vratima ili primitivnih zamrzivača i danas se mogu videti u starim nemačkim kućama u okolini centra grada.

A sada da pričamo o današnjem vremenu.

Proizvodnja piva, kada ne govorimo o industrijskom pivu, već kućnom, zanatskom, jedan je od starih zanata koji živi svoj preporod. Naime, sve je više kućnih pivara koje se na tržištu utrkuju da naprave što bolje domaće, takozvano „kraft“ pivo. U Srbiji je udeo zanatskog piva pre nekoliko godina bio do svega 2 posto, u Kikindi je taj procenat i znatno manji, na nivou statitstičke greške. Ove godine, udeo u Beogradu i Novom Sadu je dostigao skoro 20 posto. I raste. Odnosno, sve je popularnije. Zanatsko pivo ne može marketinški da parira industriji, tu je i plaćanje ekskluzive u restoranima, kafićima, a problem je i što su zanatska piva znatno skupa, a pritom ne mogu dugo da stoje na rafovima, bez hlađenja.

A kako je u Kikindi nastala prva zanatska pivara novog doba „Beer Kings“, to ćemo otkriti u tekstu pred Vama.

Radica Panić i Slobodan Suvajdžina započeli su međusobnu komunikaciju preko foruma kućnih pivara, a iako su praktično komšije „prekobašće“ kako su to ovde nekada govorili, njih dvojica se nisu poznavali. Do te 2017. godine svako je pivo kuvao za sebe, i slučajnost je što su obojica praktično u isto vreme, na 30 metara vazdušnom linijom ispunjavali svoje snove, a nisu znali jedan za drugog. Onda su razmenuli piva, počeli zajedno da nabavljaju sirovine, pa potom zajedno kuvali ali i dalje svako za sebe. Pa su rešili da skuvaju i jedno zajedničko. Poslali su ga na prestižno takmičenje kućnih pivara u Novi Sad i ni manje ni više već: pobedili, a u pitanju je bio porter-crno pivo. Bio je to pravi podstrek da započnu priču zvanu „ Beer Kings”.

– Sami smo učili kako se kuva pivo, istraživali, čitali… Kraft pivo se od industrijskih razikuje po sirovinama, količini i kvalitetu sirovina, prirodnih sastojaka i naravno ručne proizvodnje. I dalje je mnogima nejasno kako se kuva pivo, baš kao što je i meni bilo. San svakog pivara je da prvo napravi pivo za sebe i za svoje društvo, a posle krenu ambicije da rastu i tu je trenutak kada spoznaš da li jesi za to ili nisi, da li si spreman za pranje gomile sudova, to je rekao bih najteži deo posla, a higijena mora da je 100 posto. Ako si taj deo prevazišao i prihvatio, i rešen si da ostaješ, počneš da ulažeš novac i onda nema nazad. Gde si tu si, kaže Radica Panić.

Kućno pivarstvo počinje lagano da se razvija u Kikindi. Dobra konkurencija je zdrava, ali jedna stvar je u Kikindi otežavajuća okolnost. Cena. Dok je u drugim gradovima cena litre zanatskog piva 600 dinara, u Kikindi je duplo jeftinije. A mora da se prodaje po toj ceni jer za razliku od industrijskog, pravi se u manjim količinama, od prirodnih i uvoznih sirovina, sadrži količinski više sirovine, i što je najvažnije pravljeno je rukom. Radica i Boba su praktično pioniri kućnog pivarstva u Kikindi. Bar u novo doba ovog zanata.

– Ja bih svima koji vole pivo, čak i onima koji pivo iz industrijske proizvodnje ne vole, poručio da probaju zanatsko. Prvo pivo sam skuvao za svoju slavu, 9. decembra. Znali su samo ukućani, dok prijateljima i rodbini nisam hteo da kažem. Utisci su bili jako dobri. Zaista, početnička sreća jer to pivo je bilo savršeno. Ako pitate bilo kog kućnog proizvođača piva, svi će vam reći isto, da žele da imaju svoju pivaru, a potom svoj Pab gde će služiti svoje pivo. To je i naš san. Voleli bi da jednoga dana imamo svoj Pab i služimo hranu koja bi išla uz to pivo, otkriva nam Slobodan.

Danas uporno rade na proširivanju kapaciteta. Ambicije su da postanu poznati lokalni brend. Okušali su se u sedam stilova ustaljenog kvaliteta, a prva dva piva koja su izbacili na tržište su dobro poznati Viking-American Pale Ale i Red King-Red Ale. Pomenuto nagrađeno pivo u Novom Sadu je Porter-crno pivo sa aromom kafe i crne čokolade. Kako bi odgovorili potrebama razvoja gradskog turizma, kreirali su prvi na tržištu Pivo od ludaje koje je i najpopularnije. Napravljeno je za našu lokalnu manifestaciju 2019. godine i kada je prvi put izašlo na tržište, osvojilo je konzumente, a danas se često traži kao suvenir iz našeg kraja. Posle pet godina kuvanja napravili su lager pivo i nazvali ga Dištrkit 1774. koji je najsličniji industrijskim pivima.

Pivo i danas proizvode za sebe, za svoje prijatelje i važne porodične događaje. A onda je postao izazov svake godine ponuditi nešto novo. Poslednji proizvod izašao iz Beer Kingsa je sajder od ludaje sa dodatkom začina. Možda se ne traži koliko pivo, ali ga žene obožavaju. Ovi mladi ljudi planiraju da se svake godine oprobaju sa novim proizvodom, a glavni sastojak i dalje će ostati bundeva, da se zna odakle pivo potiče.