Nevolje kikindskih zemljoradnika

Danas, biti uzoran domaćin nije lako. Ako je vreme išlo na ruku posejanim kulturama pa je suši izmakao danak, letina se onda mora čuvati od lopova. Tu je i stalna briga zbog otkupne cene koja neretko napuni samo plitak džep paora a najgora muka je valjda kad jedni drugima sami rupu kopamo.
Tako je prošao i sugrađanin Dragan Kockar. Neko od kolega istanjirao mu je deo suncokreta spremnog za žetvu.

Neprijatan prizor zatekao je juče sugrađanin Dragan Kockar kada je obilazio njive pred žetvu. Na parceli na putu za Novo Miloševo neko mu je istanjirao 8 redova suncokreta ni zbog čega.
– Obilazio sam juče sve parcele i kad sam došao na ovu njuvu video sam da mi je neki bahati zemljoradnik istanjirao suncokret, ne znam zbog čega. Velika je sramota šta se radi po kikindskom ataru. Nije morao tuda da prođe, sa preke strane ima parlog koji je mogao da pređe a mogao je i putem ali nije hteo da prlja traktor, kaže Dragan Kockar.
Kockar ne vidi način kako u ovom trenutku zaštititi zemlju od bahatosti ili lopova koji su spremni da godišnji rad otmu za svega nekoliko sati. Žalio se i poljočuvarskoj službi koja je u prilici jedino da napiše zapisnik, mogao bi da pokrene sudski postupak ali nema protiv koga, tako da pravdu u ovom slučaju ne može zadovoljiti.
– Poljočuvari su napravili zapisnik i savetovali me da čuvam njivu. Pa kako?! Imam dosta njiva ko će to sad sve sačuvati?! Rešenje je samo po džepu i treba imati poljočuvare koji su kao policija, ogorčen je Kockar.
Ovo nije usamljen slučaj. Međuljudski odnosi među kikindskim paorima uvek su na klimavim nogama, i uvek je prisutna deviza: ako nije moje, o tuđem ne brinem a često i štetu nanosim.
– Ko ima njive pored puta najviše strada. Svašta se dešavalo. I da oprskaju njivu pa se izvinjavaju nije namerno, okreću kombajn u njivi, svašta se dešava.
Neko bi možda pomislio da šteta koja je pričinjena nije velika ali se ovakve situacije ne samo Kockaru nego i drugima, iz godine u godinu ponavljaju što umnožava gubitke i stvara nemir. U svakom slučaju zarada od njegovog rada bi trebalo da završi u njegovom džepu a ne da bude prosuta po njivi ni na čiju korist. Nažalost ovakve i slične paorske nevolje gotovo nikada nemaju pravičan završetak.