Gotovo svaki uspešni sportista tokom mlađih dana prošao je kroz različite kampove, kako bi razvio profesionalne veštine. Ovakvi sportski susreti najintenzivniji su tokom letnjih meseci, a jedan od njih održava se i u Kikindi, gde su se okupili mladi plivači. Posebno je interesantna činjenica da u našem gradu trenutno boravi četvoro mladih Kenijaca.
Ekipa naše televizije prisustvovala je njihovom kondicionom treningu u hali SC „Jezero“. U Kikindi borave nešto više od nedelju dana i puni su pozitivnih utisaka.
-Volimo Kikindu. Ovde je tako lepo, pogotovo stare zgrade. Takođe imate odličan sladoled, kaže Kiran Adi i dodaje da su, ipak, prioritet treninzi, koji su prilično intenzivni.
-Rano ujutru odlazimo na plivanje. Posle toga treniramo u teretani. Nakon toga možemo da istražuje
mo Kikindu. Više puta smo bili u Muzeju, a kao najjači utisak izdvojio bih mamuta Kiku, što nikad neću zaboraviti.
Njegova sunarodnica Maria Malik rekla nam je nešto više o treninzima. Oni se razlikuju od tipičnih priprema.
–Teško je, ali je takođe i veoma zabavno. Mogu slobodno da kažem da nema lakog dela treninga i sve je veoma naporno.
Mladi plivač Ria Malik već neko vreme bavi se ovim sportom. Uživa u tome i želja mu je da jednog dana postane najbolji.
–Plivanjem se bavim dve, tri godine. Dopada mi se, jer je zabavno. Radimo vežbe, ali bez trčanje i slični
h aktivnosti. Zbog toga mi je donekle i lakše da se bavim plivanjem.
Nikol Mekau takođe je potvrdila da su treninzi teški, ali i da uživa tokom boravka u našem grad, da obožava srpsku kuhinju i kikindski sladoled. Sve se mnogo razlikuje od života u Keniji.
-Čini mi se da sličnosti uopšte nema. Sve je potpuno drugačije, pogotovo hrana, soabraćaj i ljudi, kao sam način života. Volim što ovde mladi mogu da izlaze do kasno u noć.
Spoj različitih kultura i tradicija uvek je interesantan. Zbog toga je ovo iskustvo veoma dragoceno kako za tinejdžere iz Kenije, tako i za njihove nove drugove koje su stekli u Kikindi.
Želja im je da i nakon kampa nastave sa druženjem, makar preko društvenih mreža, ali i da se jednog dana ponovo vrate u naš grad.
