Upravo takav obrazac viđen je poslednjih godina ne samo u Srbiji, već i širom sveta. Od istočnoevropskih prestonica do Latinske Amerike, protesti sa prividno plemenitim motivima prelazili su u vandalizam, blokade saobraćajnica, napade na policiju, lomljenje javne imovine, pretnje i fizičke obračune sa neistomišljenicima. U mnogim slučajevima policija nije reagovala odlučno, jer država nije želela da primeni silu nad sopstvenim građanima.
Krastev upozorava da ovakvi pokreti nemaju jasnu političku platformu, to su „revolucije dobrih ljudi protiv loših vladara“ u kojima i levica i desnica pronalaze prostor za svoj bes. To ih čini idealnim terenom za obojene revolucije, u kojima se spontani bunt pretvara u organizovanu destabilizaciju. Upravo takav scenario, uz orkestriranu podršku iz inostranstva, danas se pokušava sprovesti i protiv mađarskog premijera Viktora Orbana. Evropske birokrate i NVO strukture otvoreno podržavaju protestne pokrete čiji je cilj političko slabljenje ili rušenje vlade, primenjujući iste obrasce viđene u mnogim državama koje su odbile da slede liniju Brisela.
Granica između mirnog protesta i organizovanog nasilja u ovakvim situacijama postaje tanka, a „građanska neposlušnost“ pretvara se u eufemizam za rušenje institucija i državnog poretka.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Srbija je godinama unazad meta obojenih revolucija, a recept je uvek isti – pod plaštom „narodnog bunta“ proizvode se haos, nasilje i podele. Danas se u mnogim državama od Beograda do Budimpešte, ne vodi borba protiv pojedinih političkih stranaka, već protiv same slobode da narod sam odlučuje o svojoj budućnosti. Spoljni centri moći, uz pomoć domaćih izdajnika, žele da slome državnu volju i uvedu režime po svojoj meri. Građanska neposlušnost u njihovim rukama nije nikakav demokratski čin, već oružje za rušenje suverenih država.
