Fakulteti su postali regrutni centri ekstremne levice: Profesori indoktrinišu studente i prave od njih mrzitelje i teroriste

Indoktrinacija levo-liberalnih terorističkih kadrova, kakav je Tajler Robinson (22), koji je ubio konzervativnog aktivistu Čarlija Kirka, ne počinje uvek u porodičnom domu, kako mnogi misle.

Štaviše, Robinson je primer čoveka koji je odrastao u konzervativnoj, rodoljubivoj i patriotskoj porodici američkih Republikanaca. Ipak, njemu su profesori na fakultetu isprali mozak do te mere da se odlučio na jedan ovako gnusan čin.

Tajler Robinson dolazi iz tipične američke porodice iz predgrađa na jugu Jute, oblasti koja tradicionalno podržava republikance. Njegova porodica živi u konzervativnom okruženju, bez ikakvih naznaka ekstremizma – otac i majka su pošteno zarađivali za život i s ponosom isticali da je njihov sin dobio stipendiju vrednu 32.000 dolara za fakultet.

Međutim, prema svedočenjima njegovih bližnjih, Robinson se potpuno promenio u poslednjih nekoliko godina, tj. otkada je upisao fakultet.

“Član porodice je spomenuo nedavni događaj kada je Robinson došao na večeru pre 10. septembra, i u razgovoru sa drugim članom porodice pomenuo da Čarli Kirk dolazi na Univerzitet. Razgovarali su o tome zašto im se ne dopada i kakve stavove on zastupa”, rekao je guverner Jute Spenser Koks nakon hapšenja Robinsona, i dodao da su članovi Robinsonove porodice primetili da je “u poslednje vreme bio pun mržnje”.

Na američkim univerzitetima, studenti poput Robinsona ulaze u “echo komore” gde se društveni pritisak koristi da se osude konzervativni stavovi. Svako ko bi se, vođen zdravim razumom, suprotstavio, biva izopšten iz zajednice.

Istraživanje Pew Research Centra pokazuje da 70 odsto studenata koji su levičari zapravo izbegavaju debate sa desničarima. Svesni da je snaga njihovih argumenata mala, pre pribegavaju nasilju, nego razgovoru.

Profimedia

Na isti način, Robinsonova mržnja prema Kirku počela je u učionicama gde se “mržnja” prikazuje kao “otpor sistemu”.

Koliko je detaljno planirao teroristički akt, te u kojoj meri je bio indoktrinisan, svedoči i to da je na mecima urezao reči italijanske partizanske, tj. antifašističke pesme “Bella, ciao”. Taj poriv da kao “antifašista” ubija neistomišljenike ugravirao je na drugi metak rečima “Hej, fašisto! Hvataj!”.

Da su upravo fakulteti postali regrutni centri ekstremne levice, svedoče brojni primeri iz SAD, Evrope, ali i širom sveta, kao i u Srbiji. Na njima predaju ekstremisti, koji obučavaju buduće ekstremiste. Oni treba da, poput Robinsona, neistomišljenike ućutkaju zauvek.

Univerziteti u SAD i Evropi – regrutni centri krajnje levičarskog ekstremizma

Sukob Donalda Trampa sa Univerzitetima traje praktično od njegovog povratka na vlast. Da je američki predsednik bio u pravu kada je zapretio da će prekinuti svako finansiranje Univerziteta u zemlji zbog krajnje levičarskog ekstremizma i radikalizacije omladine, svedoči upravo Robinsonov primer.

Ta radikalizacija nije novost. Ona u SAD traje decenijama. Za vreme administracija demokrata, Baraka Obame i Džoa Bajdena, ona je samo poprimila svoj finalni oblik. Neverovatno agresivna “woke” i “cancel” kultura, dovele su do toga da Univerziteti postanu regrutni centri za ekstremne levičare i leve liberale.

Na njima profesori ispiraju mozak studentima koji će po završetku studija postati vojska levih liberala spremna čak i da ubija svoje neistomišljenike.

Printscreen

Radi se o davno razrađenom planu Frankfurtske škole o “maršu kroz institucije”. Naime, prvaci ovog filozofsko-ideološkog pravca su shvatili da u tradicionalnim hrišćanskim društvima teško mogu da ostvare komunističku revoluciju posle iskustava iz SSSR. Zato su došli na ideju da se infiltriraju u institucije (prvenstveno obrazovne i kulturne) i odatle vrše indoktrinaciju sa krajnjim ciljem da jednog dana levica sruši tradicionalni sistem. Zahvaljujući ovoj ideji, taj pravac levih mišljenja je i dobio naziv “kulturni marksizam”.

Vođeni idejama Frankfurtske škole, a videvši da su u dobrom delu društva posejali svoje seme zla, dobar deo profesora današnjih univerziteta su prihvatili ideju da je levičarski terorizam postao opravdan.

Pro-palestinski protesti, koji nemaju ništa sa borbom za prava Palestinaca, šokirali su javnost širom SAD i Evrope nasiljem koje je viđeno. Tek tada postalo je jasno šta se decenijama gajilo u fakultetskim zgradama.

Masa studenata, vođena ljudima koje direktno plaća duboka država, fondovi za “otvoreno društvo”, poput Soroševog fonda, Fonda Braće Rokfeler, ugašenog USAID-a, koji je prema Trampu bio “kriminalna organizacija”, pokazala je da je spremna na sve.

“Sloboda” je bila reč koja je na fakultetima i univerzitetima zapadne civilizacije bila “svetinja”. Sloboda govora, sloboda delanja, slobodna (homoseksualna) ljubav, sve su to ideje koje su na njima široko popularizovanje.

Ipak, upravo na tim mestima, ispostavilo se, kada ih vode ekstremni levičari, pritom dobro plaćeni od strane duboke države, slobode nema ni u tragovima.

Profimedia

Zastupanje prava na abortus, prava na homoseksualne brakove i usvajanje dece, pa i prava na “ljubav ka deci”, tj. zastupanje pedofilije (što je jedna od glavnih “vrednosti” kulturnog marksizma), sve su to ideje koje se čuju na fakultetu.

Na primer, na Oksfordu u Velikoj Britaniji, konzervativnim govornicima poput Džordana Pitersona 2019. godine nastupi su otkazani zbog protesta, a studenti su optuživali fakultet za “promovisanje mržnje”.

U Nemačkoj, na Humbolt Univerzitetu, predavanja o rodnoj jednakosti pretvaraju se u napade na tradicionalne vrednosti, gde se studenti koji brane te vrednosti etiketiraju kao “fašisti”. Na istom tom Univerzitetu odvijaju se najžešći “pro-palestinski” protesti, koje policija guši silom.

Blokaderski anarho-levičarski “studentski” pokret u Srbiji

U našoj zemlji situacija nije ništa bolja. Štaviše, i ovde su univerziteti postali centri političke radikalizacije, gde se studenti mobilizuju protiv države umesto za obrazovanje.

To se najbolje videlo u prethodnih 10 meseci umiruće obojene revolucije. Fakulteti su iz ruku pravih studenata oteti od strane grupe ekstremista, anarho-levičara. Oni su ih pretvorili u svoje bunkere, odakle, ne krijući, pripremaju terorističke akte protiv sopstvene države, a za račun sila spolja. Njima rukovode komunistički “plenumi”, koji zasedaju na politbiroima.

Krvava šaka, priprema rušenja ustavnog poretka, blokade obrazovnih procesa i zabrana normalnim studentima da uče i da se obrazuju, na kraju ogoljeno nasilje ka snagama reda, policiji i državi.

ATA Images/Antonio Ahel

Sve to smo imali priliku da vidimo u ovih 10 meseci. Sa srpskih univerziteta je krenula i akcija protiv “neutralnih”. To je još jedan od zaštitnih znakova levičarskih ekstremista.

Jugoslovenski partizani koji su bili članovi “partije” bili su “najuspešniji” pokret otpora u Evropi ne zato što su oslobodili zemlju od okupatora, već zato što su je oslobodili od “neprijatelja revolucije”. Njihova deviza, kao i ovih anarho-levičara na univerzitetima danas, bila je “ko nije sa nama-protiv nas je”.

Podrška homoseksualnim, degenerativnim pokretima, tzv. Paradama ponosa, a što smo videli prethodnih dana, još je jedna u nizu oznaka po kojima se mogu prepoznati levičarski ekstremisti. Neutažena želja da se uništi javni moral, porodica, hrišćanstvo i njegove vrednosti, ogleda se u svakom nastupu ekstremista poput Jova Bakića.

R.Z./ATAImages

“Profesor” Bakić je najvatreniji protivnik SPC i ni po čemu se ne razlikuje od otvorenog ustaše Dinka Gruhonjića. Obojica su “profesori” i obojica imaju svoju zabludelu pastvu koju indoktrinišu.
Bakić je u maniru najboljih staljinističkih čistača i titoističkih dželata pretio “dinstanjem”, “kuvanjem” i “jahanjem”. Mediji koji promovišu ove krajnje levičarske ekstremiste, jednako kao u SAD, branili su ekstremiste, uključujući Bakića, navodima da je to “metafora”, kao i da je “pomalo smešno”.

Međutima, kada je počelo otvoreno ulično nasilje, kada su ekstremisti pokušali da spale žive ljude u prostorijama SNS-a u Novom Sadu, kada su zapalili prvi sprat stambene zgrade u Valjevu, nikome više nije bilo smešno.

Za to vreme sva levo liberalna propagandna mašinerija konstantno govori o krvavim rukama, što su sa pravom i uzeli za svoj simbol, jer ruke onih koji brane državu su čiste. S druge strane, krvave su ruke upravo onih koji kukavički, snajperom, ubijaju oca dvoje dece ili monstruozno napadaju pripanike policije koji čuvaju ustavni poredak svoje otadžbine.