“Rijaliti programi i mentalno zdravlje”, naziv je tribine na kojoj je govorio Marko Braković, psihoterapeut i pisac. Braković, analitičar društvenih dešavanja istakao je da su prve sezone rialiti programa bile pozitivne, čak u neku ruku edukativne ali aktuelne svakako loše utiču na nas.
Svima je jasno a to potrvđuju i brojna istraživanja da rijaliti programi negativno utiču na ljudsko zdravlje , izazivajući loše emocije a često se dešava da se gledalac identifikuje sa ponašanjem učesnika, koje često nije baš reprezentativno pa neretko počinje da prihvata modele ponašanja učesnika. Danas su neke televizije umesto da samo u delu programa emituju ovakve programe, postale su kompletno rijaliti televizije, a razlika između nekadašnjih i sadašnjih rijaliti programa je orgomna.
– Ja sam jako voleo te stare rijaliti programe koji su prvo trajali kraće, drugo nisu potpuno biti bazirani na komercijalizaciji, treće imali su nekakva pravila koja su se koliko toliko poštovala, neko glasanje, neki zadaci koje su oni imali, bili su tu i neki likovi koji su imali nešto pametno da kažu. Ovo se sad otrglo kontroli zato što je televizijska publika postala vrlo nezahtevna, a inteligentija i obrazovanija je otišla na internet. Onda su na televiziji ostala samo starija i siromašna populacija, mada se sad to polako menja i sad počinju svi ljudi to da gledaju jer traje po ceo dan. Tako da kako je zahtev publike postao niži, televizija odgovoara zahtevima one publike koja je najmasovnija, kakva god da je ona, i zato imamo ovakvu televiziju kakvu imamo, kaže Marko Braković, pisac i psihoterapeut.
“Fejbuk predator” je prva knjiga koju je Braković napisao, a potom je usledio „Tablet“ i „Ljudski aparat“, delo u kome govori o televiziji današnjice.
– Ja sam dugo u medijima, a pre toga sam još duže bio u medijima jer sam muzičar i znam pta se dešava iza kamera, znam u suštini šta je televizija i poenta medija i onda mi je završetak trilogije bila ta priča koju sam želeo da ispričam, da zaokružim tim ustvari šta je televizija danas a lepo mi se uklopilo u prvi roman koji je bio o seksualnoj zavisnosti, druptvenim mrežama kao fenomenu, drugi koji je bio vezan kao psihoterapijski roman, geopolitička priča i treći da završimo sa televizijom koja je opet vezana za celu ovu eru digitalnu, u kojoj živimo. Sve se to nekako uklopilo, a ljude najviše zanima šta se stvarno desilo a šta nije, kaže Braković.
Ako spadate u grupu onih koji ne vole rijaliti programe možda vas zadovolji informacija da do kraja godine ovakve emisije treba da dobiju novi termin emitovanja – od 23 sata uveče do šest ujutru. Ako ne, opcija je svakako i prebaciti program ili isključiti tv.
