Alija Izetbegović je priznao da je za nezavisnost žrtvovao mir u BiH i izazvao smrt više od 100.000 i ranjavanje više od 300.000 svojih građana.
Nema čega se od njih nismo naslušali i nagledali u poslednjih godinu dana.
Gledali smo kako narodna poslanica Dragana Rakić, kao da je sa uma sišla, uporno pokušava da otme štit i opremu zbunjenom policajcu, koji izbegava da postupi po pravilu službe i mlatne je palicom.
Poslanici opozicije su nekoliko dana guslali o tome da su batinaši SNS u Novom Sadu pretukli četvoricu blokadera. Snimci nadzornih kamera i istraga su pokazali suprotno: da su četvorica blokadera, u teško alkoholisanom stanju, napala grupu Roma i – izvukla deblji kraj.
Mlaćenje policije motkama i kamenicama, gađanje policije kiselinom i lupanje prostorija SNS su postali svakodnevna slika sa “nenasilnih” protesta.
Gledali smo kako policija narodnoj poslanici Ivani Rokvić, kada je krenula da se “razjasni” sa studentima u Pionirskom parku, u torbi pronalazi – skalpel.
Zatim je javnost uznemirena jednom u nizu već legendarnih laži Marinike Tepić da je policija zaplenila pakete droge sa slikom predsednika Srbije. Na slici je bio predsednik Kolumbije.
U Skupštini Srbije smo gledali kako poslanici opozicije, kao nekršteni, duvaju u pištaljke, kolege iz vladajućih stranaka i policajce iz parlamentarnog obezbeđenja gađaju flašama i topovskim udarima, na njih bacaju suzavac, prskaju ih sredstvima za omamljivanje i aparatima za gašenje požara. Kao u horor filmu.
Mislio sam da od toga ne može gore i niže. I prevario se.
Pre tri dana, na sednici parlamenta, Borko Stefanović je poslanicima i javnosti dramatično saopštio “strašnu vest” da je policija privela i u podrumu policijske stanice tukla studentkinju Poljoprivrednog fakulteta, a nakon puštanja na slobodu ponovo je kidnapovala na ulici, nabila joj kesu na glavu, ponovo je privela i ponovo tukla.
Usledila je dvodnevna kampanja laži o “Vučičićevim eskadronima smrti”, u kojoj su poslanici opozicije histerično tražili glavu predsednika republike i njegovih saradnika.
I šta? Ništa. Neko iz opozicije se izvinio javnosti? Niko. Zbog dramatičnog uznemiravanja javnosti, tužilaštvo pokrenulo istragu? Taman posla.
Teško se oteti utisku da deo opozicije želi sukobe i žrtve. Po bilo koju cenu.
I zabrinut pitam sebe i sve nas: šta je sledeće? Koja laž? Koji skandal? Šta će sve izmisliti i učiniti da bi uoči 1. novembra posejali što više semena smutnje i mržnje i tako što više ljudi privukli u Novi Sad, na još jedan pokušaj nasilne smene vlasti.
Na kraju da podsetim na masakre u ulici Vase Miskina i pijacu Markale u Sarajevu i masakr u Račku, na Kosovu i Metohiji. I na ono što se događalo posle toga. Nadam se da nikom dobronamernom i zabrinutom za mir u Srbiji ne treba objašnjavati zbog čega.
