Na imanju Dragana Vukobrata u toku je berba kornišona. Sve kasni ove godine, kaže naš sagovornik, pa tako i kornišoni. Maj je bio hladan pa je razvoj biljke usporen, a kada je zarada u pitanju, umanjen rod biće nadoknađen cenom otkupa koja je nešto veća u odnosu na prošlu godinu.
Proizvodnja kornišona i ove godine mogla bi se oceniti kao osrednja. Berba je kasnila jer je cvetanje usporeno tokom hladnog maja. Na imanju povrtata Dragana Vukobrata prema Nakovu skidanje kornišona počelo je pre desetak dana i trajaće do mraza.
– Kasni dve nedelje kao i sve ostalo. Počeli smo da beremo a srećom za sad nismo imali grad i oluje kao zadnje tri godine. Juče je pala kiša. Trava nam ide najbolje od svega. Ceo maj je bio hladan, i jun, slabo je išlo nicanje. Ja imam oko 2 km špalira a kakav će biti rod videćemo. Nikako da krene kako treba. Juče je bilo dobro, danas slabije. Imamo problem sa beračima, preko puta kod kolege, juče su ga u 12 sati na po posla napustili berači. Nema kvalitetne radne snage, kaže poznati kikindski povrtar Dragan Vukobrat.
Vukobrat kao glavni problem u proizvodnji ističe prevoz robe do Gospođinaca. Nema organizovanog odnošenja robe, povrtari gube vreme, samim tim i novac ali možda će i ta prepreka biti rešena.
– Bio mi je dečko iz Manju firme iz Futoga,bave se otkupom kornišona. Spreman je da dogodine donese selektirku u Kikindu a uslov je da imamo 10 km špalira. Mi smo na 7,8 kilometara pa ako se još malo novih uključi to bi bilo dobro. Ne moramo da nosimo u Gospođince, sad smo ko razbijena vojska, svako nosi svoje. Nije isto nositi u Kikindu i 90 kilometara dalje, objašnjava Vukobrat.
Nema kornišona dovoljno na tržištu pa je potražnja velika. Cena će donekle uspeti da nadomesti smanjen rod.
– Sad se bore na tržištu jer je sad manjak kornišona, ali bore se rečima, samo nam menjaju klase ali sve je to tu, kaže Vukobrat.
Kikindski povrtari su pre 7 godina započeli saradnju sa nemačkom kompanijom Maminger ali je ta saradnja prekinuta. Nastavili su da svoju robu plasiraju otkupljivaču u Gospodjincima koja se dalje plasira takođe na nemačko tržište. Deo proizvodnje od oko 10 kilometara kornišona na špalirima proda se i na kikindskoj pijaci.
