Dvonedeljni Velikogospojinski post jedan je od najstrožih postova, a obeležava se u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se uznela na nebo. Ovaj post je najkraći, ali je veoma strog, poput Vaskršnjeg.
Velikogospojinski post se prvi put pominje u 9. veku. Konačno je ustanovljen na Carigradskom saboru, 1166. u vreme cara Manojla Komnina.
Uvek počinje na Dan sedmorice braće Makaveja i njihove majke, koji su pogubljeni mučeničkom smrću. Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božije, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi.
Tokom sledeće dve sedmice, jede se hrana pripremljena na vodi, osim u dane vikenda, kada su dozvoljeni ulje i vino, i na Preobraženje, kada se može jesti i riba.
Na Preobraženje, pri put ove sezone, jede se grožđe, koje se baš na taj praznik deli narodu u crkvama. Post se završava 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu.
