Simpozijum „Terra“: Skulpture Hane Kajselove govore o čoveku, njegovoj prirodi i granicama

Deo 37. Simpozijuma skulpture u terakoti je i umetnica iz Ukrajine Hana Kajselova. Njen rad bazira se na čoveku, njegovoj prirodi, granicama koje ga sputavaju i koje on neretko ruši. Kroz vajanje priča i o svom viđenju međuljudskih odnosa.

-Moje delo se zove „Prepreke i tokovi“. Ono govori o čulnosti, osećanjima, svemu onome što proističe iz čoveka. Kroz skulpturu pričam o idealnim prijateljstvima, ali i zaljubljenosti.

Hana je prvi put kako u Kikindi, tako i u Srbiji. Počastvovana je što je deo Simpozijuma koji ima veliki značaj u svetu umetnosti iz više razloga, a jedan od njih je svakako to što se odvija u posebnom ambijentu.

-Ovo je jako lepo mesto, gde se osećam sjajno. Svaki dan otkrivam nešto novo o ovom jedinstvenom gradu. „Terra“ je centar unikatne umetnosti. Nalazimo se u ovom specifičnom starom zdanju, gde je zaista zadovoljstvo stvarati. Dosta toga je urađeno, ali predamnom je još mnogo posla.

Stvaranje na „Terri“ za vajarku iz Ukrajine značajno je iz više razloga.

-Simpozijum je i više nego dobar. Ovo je prava prilika da upoznamo sebe, ali i druge vajare, da vidimo drugačije stilove rada i da uvidimo gde smo mi u odnosu na druge.

Hana je jedna od prvih učesnica Simpozijuma koja je brzo sa skica prešla na skulpture velikog formata. Od početka je pokazivala izvesnu dozu ambicije, jer je želela da ispita sopstvene mogućnosti.

-Očekujem uspeh od gline i od sebe. Nadam se da ću stvoriti dobro delo.

Hana Kajselova dolazi iz Kijeva. Sa Simpozijumom su je upoznale kolege vajari iz Ukrajine i preporučili joj da obavezno pokuša da bude učesnica. U tome je i uspela i sada na „Terri“ stvara dela koja čoveka prikazuju u njegovoj suštini, koja je nekad bolna, ali i prelepa.