“Bila je jako stroga, a ja sam je jako voleo”kaže u svojoj knjizi Joca Martinov

Kad Ljubav piše memoare, onda se u potpisu nalazi ime sugrađanina Joce Martinova. Ovaj vremešni nastavnik u penziji, nakon 60 godina bračnog života, rešio je da u 85-oj godini napiše Knjigu sećanja i posveti je svojoj najvećoj ljubavi.

Ljubav je kao inspiracija bila pokretač za stvaranje prve knjige Joce Martinova, koji se odlučio da je napiše u devetoj deceniji života. Kako je na promociji knjige sećanja, u Narodnoj biblioteci, pred velikim brojem svojih prijatelja i rekao, Olga je bila njegov najbolji prijatelj više od pola veka. Bila je satkana od najlepših osobina, koje je on mogao da prati, čak šest decenija:

-Nikada se nismo posvađali. Bilo je čarki, ja hoću, ona neće, što je normalno. Ona je bila stroža, mnogo stroža od mene. Ja sam joj često govorio, ti si ženo pogrešila, nije  trebalo da upišeš   učiteljsku  školu već Vojnu akademiju, bila bi general, majke mi! Kod nje je sve trebalo da bude pod konac. Ja ništa nisam radio, verujte mi. Nisam kupio maramicu, nisam kupio sebi cipele, sve je ona. Volela je da sve bude čisto i uvek je govorila samo istinu i što je bitno, umela je da čuva tajnu.

Kako je navela književna kritičarka, književnica Marija Tanackov, ova knjiga je ustvari i najlepši spomenik u umetničkom delu koje jedna žena može da dobije:

-Knjigu predstavlja Zavičajno odeljenje zato što je autor iz Kikinde, a njegova životna priča kreće iz Kikinde, preko BVS pa sve do Beograda. U sklopu porodične sage i istorje opisan je čitav niz dešavanja, i detalja o prostoru i vremenu u kom je živeo bračni par Martinov. Vreme rata, posleratni period, vreme socijalizma, bombardovanje. Ovo  delo, pripada milijardama ljudi, a predstavlja privatnu istoriju, u kojoj se priča o vremenu iza nas.

Kako Tanackov navodi, jedino što je ostalo, kao kritika delu je što autor nije više prostora ostavio opisu života poznatih i značajnih ličnosti, koje je Martinov poznavao. Od jedne od najpoznatijih srpskih glumica Nevenke Ugrinov, pa sinovca Paje Jovanovića, pa bračni par Mlađa i Branka Veselinović, kao i Žarko Laušević. Autor se više bazirao na prepričavanju dešavanja iz ličnog života, što će ostati njegovim potomcima u vidu „Memori book“ književnog dela, kroz Knjigu sećanja u kojoj „Ljubav piše memoare“.