Da li ste znali da se prevoz putnika u Kikindi nekada obavljao karucama?

Da li ste znali da se pre pojave omnibusa 1896. godine u Kikindi prevoz putnika obavljao karucama, a vlasnici ovih zaprežnih kola su dobro poslovali i nakon rata, sve do tridesetih, kada su za prevoz sve više počela da se koriste motorna vozila. Vlasnici karuca su vozili uvek na istoj liniji, od centra Kikinde, do Železničke stanice i natrag. Prema ,,adresaru ugarskih obrtnika i trgovaca” iz 1892. godine u varoši je postojalo 27 kolara koji su uglavnom pravili tzv. paorska kola, ali bilo je i onih koji su proizvodili karuce. Najpoznatiji je svakako bio Živko Čokov, koji je karuce počeo da pravi krajem devetnaestog veka u svojoj kući u Ulici Varga (Opančarska, danas Nemanjina) broj 852, na mestu današnjeg parkinga, navodi se u spisima ,,Kaži – prstom” istoričara Vladislava Vujina. Čokov je posebno prodavao i delove za karuce i radio opravke kao što su ,,bojadisanje, lakiranje, kolarske i kovačke poslove”. Naročitu pažnju je posvetio izradi sedišta koja su bila ,,dugotrajna i izrađena od engleske žute svinjske kože”. Do kada je Čokov radio – nije poznato, a poslednji put se oglasio u Srpskom glasniku 1919. godine.

Foto: Knjiga „Kaži prstom” – Vladislav Vujin

Foto: Grad Kikinda