Rad Tonina Picule u obojenoj revoluciji u Srbiji viđen je već prvih dana nakon imenovanja za izaslanika Evropskog parlamenta
Pripadnik ustaških “Crnih mambi”, “čistača terena” u Krajini tokom “Oluje”, saradnik i šef kabineta predsednika hrvatske vlade Ivice Račana, ministar u vladi nove nezavisne države Hrvatske, poslanik Sabora, poslanik u Evropskom parlamentu i izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju. Sve to je bio ili jeste Tonino Picula. Međutim do sada niko nije postavio pitanje kako je ovaj saradnik hrvatske obaveštajne službe (SOA) od Brisela postavljen na funkciju koja bi trebalo da kroji sudbinu Srbije u Evropskoj uniji, i kakva je njegova uloga u hibridnom ratu protiv naše zemlje koji i dalje traje.
– Mi, i sa strane, možemo ovu situaciju pratiti, ali na njima je da konačno odluče na koji način misle nastaviti s protestima i oni ih moraju politički artikulisati. Oni su se dokazali kao efikasno sredstvo pritiska na vlast – rekao je Picula za Al Jazeeru i time dao podršku “studentima”, odnosno blokaderima za destabilizaciju Srbije.
Evrofanatik i uposlenik duboke države
Picula je postao poslanik nove nezavisne države Hrvatske u Evropskom parlamentu 2013. godine i tu funkciju obavlja i dalje. Kao član hrvatskog SDP-a, deo je i poslaničke grupe u Evroparlamentu Socijaldemokrate. Ta grupacija sa pozicija levog centra kroji sudbinu Evropske unije i umnogome odlučuje o uvlačenju evropskog kontinenta u tekući rat u Ukrajini.
U začecima ukrajinske krize u zimu 2013. godine i početkom 2014., Picula je odigrao ključnu ulogu uz druge igrače duboke države, poput Viktorije Nuland, koja je praktično vodila proteste na Majdanu u Kijevu.
Umesto praćenja protesta, Picula je uzeo aktivno učešće u njima, obaveštavajući svoje prijatelje i pratioce na društvenim mrežama o tome. Fotografisao se i sa “zapovjednikom Majdana”, Andrijem Parubijem, koji je bio politički vođa ekstremističkih neo-nacističkih grupa okupljenih oko Desnog sektora na “Evromajdanu”. Iako formalno član leve partije, Picula je još devedesetih pokazao da mu neo-nacističke i ustaške ideje nisu strane, sve dok napadaju pravoslavlje, o čemu svedoči njegovo učešće u zločinačkoj akciji “Oluja“ kao pripadnika jedinicie “Crne mambe” koja je ime dobila po uzoru na crne uniforme koje su nosile ustaše tokom Drugog svetskog rata.
Kao što sada pokušava u Srbiji, Picula se u nesrećnoj Ukrajini direktno mešao i u izbore, podržavajući Petra Porošenka u predizbornoj kampanji. Porošenko je, podsećamo, služio dubokoj državi da Ukrajinu militarizuje i pripremi kao topovsko meso za užasni rat koji je počeo na istoku zemlje 2014. godine.
Isti taj Tonino Picula u toku obojene revolucije u Srbiji podršku je naravno pružio teroristima blokaderima, tzv. studentima. Dok je njih učio demokratiji koju je sprovodio u “Oluji” na prostoru Banije, čisteći je od srpske nejači, žena i staraca, mogao je da im pokaže i “veštine” koje je delio sa poslušnicima u Ukrajini te 2014. godine. Zanimljivo, blokaderima koji svakog ko se ne slaže s rušenjem Srbije optužuju da ima krvave ruke nije smetala podrška čoveka čija je jedinica po srpskim selima u Krajini ubijala čak i hendikepirane srpske civile!?
Na jednoj od fotografija Picula je u društvu ukrajinskog demonstranta sa Majdana, koji u rukama drži palicu. Čini se kako mu Picula objašnjava kako se malj koristio u “domovinskom ratu” protiv Srba, tj. kako su to radili čuvari u Jasenovcu u Drugom svetskom ratu!
Veze sa opozicijom u Srbiji
Nisu samo “studenti” blokaderi učenici Picule. Njemu su na poklonjenje, poput Porošenka 2014. godine, požurili Dragan Đilas, Zdravko Ponoš i Borko Stefanović.
U vreme rukovanja sa istaknutim pripadnikom “čistača terena” iz redova ustaških “Crnih mambi”, ta ružna prošlost Picule nije bila problem za tzv. srpsku opozicionu “elitu”.
Ne treba da čudi fotografisanje Zdravka Ponoša, najnevažnijeg vođe pronatovske opozicije, sa Piculom, s obzirom da je upravo on onaj “srpski” general koji uz hrvatski pasoš i “domovnicu” ima i veze sa hrvatskom obaveštajnom službom SOA.
Zbog svojih veza sa SOA iz NATO su insistirali da upravo on u vreme vladavine žute kuge bude postavljen na čelo srpske vojske, o čemu je otvoreno pisao Vikiliks.
S druge strane nije začuđujuća ni poseta Borka Stefanovića Piculi u Briselu, s obzirom da je upravo Stefanović taj koji je pred parlamentarne izbore 2023. godine išao u Hrvatsku da u tamošnjim medijima napada Srbiju i srpskog predsednika Aleksandra Vučića.
Stefanović je tada boravio u Cavtatu gde je izjavio da “nema normalnosti, sigurnosti i evropske budućnosti za Srbiju dok je na vlasti autokrata Vučić”.
Krvavu šaku promovisao pre blokada u Srbiji
Od Picule osim učešća i organizacije Majdana i obojene revolucije, savetovanja demonstranata kako da biju policiju palicama, moglo je da se nauči i o značaju i važnosti zloglasne krvave šake, koja je postala osnovni simbol obojene revolucije u Srbiji, a za koju blokaderi tvrde da je nastala sasvim spontano.
Upravo je Picula bio deo oprobanog eksperimenta promocije ovog zloglasnog simbola kroz navodnu borbu protiv nasilja nad ženama. A koliko njemu zaista smeta nasilje nad ženama može da se vidi i iz postupaka pripadnika njegove jedinice “Crne mambe” koje su tokom rata, a posebno u toku “Oluje” ubili više Srpkinja od kojih su mnoge bile u poodmaklim godinama života, potpuno nemoćne da se odbrane od “hrabrih hrvatskih bojovnika”.
Podsećamo, taj simbol je u javnu sferu uveo Džordž Soroš preko povezanih NVO, koje su se navodno borile protiv rata i za ženska prava, a u stvari su sve vreme propagirale globalističku antinacionalnu agendu.
Predvodnici u upotrebi ovog simbola je organizacija CodePink, koja je povezana sa svim NVO organizacijama u Srbiji, poput Staše Zajović i “Žena u crnom”, Autonomnog ženskog centra, FemPlatz-a, Rekonstrukija ženski fond i drugih.
Simbol je povezan i sa najgorom vrstom nasilja kada su Palestinci u Ramali na Zapadnoj obali zarobili dvojicu izraelskih rezervista i brutalno ih masakrirali vadeći im organe iz tela.
Picula, međutim, nije koristio samo simbol “krvave šake”. Štaviše, njemu nisu strani ni drugi simboli obojenih revolucija, poput zloglasne stisnute šake, simbola “Otpora” Srđe Popovića, Ivana Marovića i Slobodana Đinovića – organizacije čije su veze sa globalističkim strukturama odavno dokazane.
Bliske veze sa Prištinom
Osim što svakodnevno pruža podršku blokadama i obojenoj revoluciji u Srbiji, Piculina antisrpska agenda ogleda se i u podršci nezavisnosti tzv. države Kosovo. Sastanci sa zločincima terorističke OVK Kadrijem Veseljijem i ostalim prvacima samoproglašene nezavisnosti narko paradržave, vrhunac su njegove diplomatske delatnosti.
Ipak, ni u slučaju tzv. države Kosovo Picula nije mogao da ostane nem kada je u pitanju mešanje u politička pitanja. Poput podrške Porošenku u Ukrajini, a što sada radi sa Đilasom, Ponošem i Stefanovićem u centralnoj Srbiji, on je u Prištini podržavao Aljbina Kurtija.
Tek nakon odlučujuće podrške Evropske unije kroz posetu i sastanke sa Piculom, Kurti je dobio zeleno svetlo Brisela da preuzme vlast u otetoj srpskoj južnoj pokrajini i započne pogrom nad Srbima. Na tom zadatku nema boljeg savetnika od Picule, koji je već jednom učestvovao u proterivanju 250.000 Srba zajedno sa drugovima iz “Crnih mambi”.
Uvek protv Srba
Dok na Kosovu i Metohiji zastupa interese duboke države usmerene protiv interesa Srba, isto to radi u BiH u podršci političkom Sarajevu na putu majorizacije i marginalizacije našeg naroda. Krajnji cilj Picule i njegovih gazda je, naravno, nestanak Republike Srpske.
Njihova perfidna ucena “evropskim putem” za zemlje Zapadnog Balkana ogleda se i u njegovim obraćanjima “susjedima”. Njegove reči da se “Hrvatska puno više treba okrenuti susjedima koji još uvek nisu u Uniji”, u kontekstu obojene revolucije u Srbiji dobijaju zlokobnu konotaciju.
Hrvatsko “okretanje ka susjedima” ustaška obaveštajna služba SOA shvatila je doslovno, pa već devet meseci pokušava da rovari po Srbiji, pokušavajući da izazove građanski rat. U tom sukobu bi Srbi ubijali Srbe za račun duboke države, ustaša, Šiptara, islamista i drugih neprijatelja srpstva.
Na kraju, Picula je nakon rada na izazivanju rata u Ukrajini cinično poručio da se “Ukrajinci boje da ne propadnu u krvavom ratu poput bivše Jugoslavije”.
Naravno, Ukrajinci su se opravdano bojali za svoju budućnost, jer je radom Picule, između ostalog, Ukrajina potonula u rat koji je odneo stotine hiljada života. Nekada lepa zemlja pretvorila se u pepeo, a stotine hiljada majki danas nose crne marame za poginulim sinovima.
Ista sudbina namenjena je i Srbiji, po istom receptu obojene revolucije kao što je bio slučaj na Majdanu. O tome najbolje svedoči zlokobna poruka Tonina Picule na 30. godišnjicu “Oluje”, kada je Srbima pokazao kako izgleda ustaški “čistač terena” u uniformi.
Njegovi ideološki i politički preci, ustaše, su Srbima namenili sudbinu nestanka na teritoriji Srpske Krajine i srpske Bosne i Hercegovine do Drine. Jedan deo tog nauma Picula je ostvario u avgustu 1995. kada je uspešno očistio teren od srpske nejači, žena i staraca. Cinično, kako samo latini znaju, on danas žrtve etničkog čišćenja u kojem je učestvovao optužuje za izmišljeni genocid u Srebrenici!
Drugi deo plana se izvodi ovih dana sa napadima na Republiku Srpsku, u kojima treba da nestane srpsko ime koje s te strane Drine postoji više od 1.000 godina.
Na kraju, Tonino Picula po nalogu duboke države je otišao i korak dalje. U situaciji u kojoj su se interesi njegovih gazda i njegovih ustaša poklopili, on je krenuo u izazivanje građanskog rata u Srbiji. Produkt tog rata trebalo bi da bude prazna Srbija, a Balkan zauvek očišćen od “skota gnusnijeg od ikojega drugoga”, kako je naš narod nazivao politički otac Hrvata Ante Starčević, čija dela se danas predaju u školama širom nezavisne države Hrvatske.
Izvor:Redakcija 24sedam https://24sedam.rs/politika/vesti/408654/tonino-picula-podrzava-obojenu-revoluciju-u-srbiji/vest
