Duboka država stoji iza hibridnog rata protiv Srbije: Organizacija koja je pokušala da smeni Trampa sada lažima brani N1 i Nova S

Mediji u vlasništvu Junajted grupe preneli su tekst međunarodnog konzorcijuma OCCRP, čiji su predstavnici u Srbiji Krik i Raskrikavanje, da je na sastanku generalnog direktora Telekoma Vladimira Lučića sa generalnim direktorom Junajted grupe Stenom Milerom bilo govora o personalnim promenama na televiziji N1, uključujući i smenu Aleksandre Subotić, dugogodišnje direktorke Junajted medije i bliske saradnice manjinskog vlasnika u toj firmi Dragana Šolaka.

Međutim, uključivanje OCCRP-a u pitanje krize United media, predstavlja još jedan neoboriv dokaz da iza hibridnog rata protiv Srbije, u kojem aktivno učestvuju N1 i Nova S, stoji duboka država jer je upravo ta organizacija svojevremeno stajala iza pokušaja smene američkog predsednika Donalda Trampa.

Šta je OCCRP i koje su njegove veze sa USAID-om i drugim agencijama Vlade SAD?

Prema istraživanju koje je objavio Euronews Srbija još u februaru ove godine, OCCRP je mreža nastala 2008. godine u Sarajevu, kao produkt saradnje američkog novinara Drua Salivena i rumunskog novinara Paula Radua, uz inicijalni cilj da se uz pomoć novinarske mreže istraživača sprovode novinarske istrage o organizovanom kriminalu i korupciji u regionu Balkana, odnosno bivše Jugoslavije.

Printscreen

Pa ipak, francuski i italijanski istraživački novinari iz Mediapart-a i Il Fatoo quotidiano su otkrili da je OCCRP od američke vlade od osnivanja dobio najmanje 47 miliona dolara za svoje aktivnosti, dok je inicijalni kapital za osnivanje od 1,7 miliona dolara obezbeđen od strane Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika I sprovođenje zakona (INL), koji je opisan kao srce američke spoljne politike bivše administracije.

U istraživanju Mediapart navodi i to da je sam OCCRP u saopštenju rekao da subgrantovi, tj. sredstva koja su deo nekih drugih projekata i grantova, datih inicijalno drugim organizacijama, ne bi trebalo da budu uključena, jer se o njih OCCRP okoristio, kolokvijalno rečeno “iz druge ruke”, pa bi oni trebalo da budu isključeni iz konačnog zbira.

Kako se navodi u istraživanju, spisak svih donatora OCCRP-a uključuje dobro poznate organizacije, fondacije i agencije, koje su aktivne i u Srbiji i aktivno podržavaju razvoj otvorenog društva, zajednice, kao i razvoj demokratije. Neke od njih su: USAID, Stejt Department, Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša, Fondacija Braće Rokfeler itd.

Takođe, proverom finansija OCCRP-a, može se videti da je organizacija od 2017. do 2023. godine prihodovala ukupno 96.372.767 dolara od čega je Vlada SAD obezbedila 39.613.602 dolara, što se vidi kroz finansijske izveštaje OCCRP-a koji su javno dostupni.

U izveštajima se može videti i da postoji razlika u grantovima koji su namenski (sredstva opredeljena za određenu namenu, konkretne projekte) i na one koji su bez ikakvih ograničenja. Vlada SAD-a davala je grantove bez ikakvih ograničenja, a ostali donatori su novac davali uglavnom za projekte, pa iz toga proizilazi da je američka Vlada finansirala sam rad organizacije, dok su projekte finansirali ostali donatori, navodi se u istraživanju.

OCCRP se meša u izbore širom sveta, bio umešan i u pokušaj obaranja Trampa?

OCCRP je posebno došao u žižu javnosti kada se ova organizacija dovela u vezu sa pokušajem opoziva predsednika SAD Donalda Trampa 2019. godine. Naime, za opoziv predsednika Trampa tokom njegovog prvog mandata korišćen je izveštaj OCCRP-a koji je zviždač, analitičar CIA, prema tvrdnjama novinara Majkla Šelenbergera osnivača portala „Public“, citirao četiri puta u svom svedočenju, a njegovo svedočenje se ticalo navodne Trampove zloupotrebe ovlašćenja u svrhu prikupljanja dokaza protiv Džoa Bajdena i njegovog sina Hantera, sa kojim je vodio političku borbu za drugi mandat 2020. godine.

Nakon što je nova Trampova administracija objavila da obustavlja finansiranje USAID-a, NED-a i drugih agencija pod kontrolom bivše administracije, mediji su počeli ponovo da pišu o tome da je OCCRP upotrebljen kao oružje u borbi protiv Trampa.

“OCCRP ne funkcioniše kao normalna organizacija za istraživačko novinarstvo jer izgleda da njegovi ciljevi uključuju mešanje u strana politička pitanja, uključujući izbore, sa ciljem promene režima. Saliven je rekao za NDR da je njegova organizacija ’verovatno odgovorna za to što je pet ili šest zemalja izmenilo vladu… i za dovođenje na vlast ili zbacivanje premijera“, napisao je Šelenberger na svom sajtu Public i dodao:

“Takođe, izgleda da su CIA, USAID i OCCRP bili uključeni u opoziv predsednika Trampa na način sličan operacijama promene režima u kojima sve tri organizacije učestvuju u inostranstvu. Razlika je u tome što je veoma nezakonito, pa čak i izdajnički da se CIA, USAID i njeni ugovarači i posrednici, poznati kao ’izreznici’, mešaju u američku politiku na ovaj način”.

Saliven vršio pritisak na novinare koji su objavili dokumentarac o OCCRP-u

Međutim, drugi segment vezan za rad OCCRP-a je takođe probudio interesovanje javnosti, a tiče se upravo veza OCCRP-a sa bivšom administracijom i vladinim agencijama, u kontekstu njihove umešanosti u Trampov impičment 2019. godine, ali i rad širom sveta.

Naime, u dokumentarnom filmu nemačke televizije NDR koji govori o zavisnosti OCCRP-a od sredstava vladinih agencija, poput USAID-a, navedeno je od strane zvaničnice USAID-a Šenon Mekgvajer da agencija USAID “odobrava OCCRP-ov godišnji plan rada i odobrava zapošljavanje novih kadrova među ključnim osobljem“.

Printscreen/YouTube Dru Saliven

Istraživanje za dokumentarni film je sprovedeno u saradnji francuskog Mediaparta, italijanskog Il Fatto Quotidiano, kao i Reporters United iz Grčke i Drop Site News iz SAD, sa nemačkom televizijom.

Nakon što je dokumentarac emitovan, francuski Mediapart je objavio da je nemački NDR obustavio dalju istragu i cenzurisao sopstveni film “nakon što je američki novinar Dru Saliven, osnivač i lider OCCRP-a, izvršio pritisak na menadžment NDR-a i stvorio lažne optužbe protiv novinara televizije uključenih u projekat“.

Ono što je otkriveno je da su u radu OCCRP-a izvorne finansije organizacije potekle od strane vladinih agencija bivše administracije, odnosno direktno od Biroa Stejt Departmenta za međunarodnu borbu protiv narkotika i poslove sprovođenja zakona (INL), kao i da je USAID veliki donator mreže, što u filmu govori i sam Dru Saliven, dodajući da se radi o nešto manjem procentu u odnosu na celokupne donacije.

KRIK je deo OCCRP-a

Deo OCCRP-a u Srbiji je Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) što je jasno istaknuto i na njihovom sajtu.

“KRIK je deo međunarodne novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP), koju čine neprofitni istraživački centri i nezavisni mediji iz dvadesetak zemalja sveta, od Balkana i Istočne Evrope, do Centralne Azije. OCCRP je pomogao osnivanje KRIK-a i pomaže njegov razvoj”, navodi se na njihovoj web prezentaciji, dok se urednik KRIK-a, Stevan Dojčinović, na sajtu OCCRP-a navodi i kao deo tima te organizacije.

Upravo je Dojčinović govoreći za Radio-televiziju Srbije povodom procurelih “Pandora papira”, na pitanje novinarke da li smatra da je objavljivanje takvih dokumenata više u američkom ili javnom interesu i zašto podaci ne cure iz američkih ofšorova rekao da ne zna ni ko je izvor podataka koje je KRIK objavio.

Antonio Ahel/ATA Images

“Ja ne znam ko je konkretno izvor ovih informacija. To je podeljeno sa Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara (ICIJ) koji su onda dalje uključili nas da analiziramo… Mi smo papire za Srbiju praktično analizirali. Čak nismo toliko gledali te dokumente koji se ne tiču Srbije. Tako da ne znam. Ne mogu da odgovorim na ta pitanja”, rekao je Dojčinović za RTS.

Inače, ICIJ na svom sajtu ima listu donatora a među njima navode i američki Stejt department (Biro za demokratiju, ljudska prava i rad), Nacionalni fond za demokratiju (NED), Fondaciju za otvoreno društvo, nemački GIZ itd.

KRIK na svom sajtu navodi i da se finasira iz donacija, a među stranim institucijama i fondacijama koje su pomogle njihov rad, pored OCCRP-a, navode se i Nacionalni fond za demokratiju (NED), Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša, Fond Braće Rokfeler, Internews itd.

Prema javno dostupnim podacima, KRIK je u periodu od 2019. do 2023. godine, od donacija prihodovao 165.468.000 dinara, tj. oko 1,4 miliona evra.