“Priče iz moje varoši”pisane srcem

Kroz promociju knjige, u kojoj su prikupljene priče Branislava K. Zarića „Priče iz moje varoši“ poštovaoce njegovih pisanih redova proveli su, u okviru književne večeri urednik Dušan Dejanac i književna kritičarka Marija Tanackov.

“Paorska kuća”, “Revena”, “Korzo”, “Levuška” zatim “Vreme šuškavaca”, ili “O dedi , bajonetu i manevri” neki su od naziva priča, koje je svojim maštovitim perom, tačno iz srca pisao Branislav K.Zarić. Sve osluškivane događaje iz sokaka baš njegovog detinjstva oblikovao je i uredio Zarićev veliki prijatelj Dušan Dejanac, koji se sa setom seća onih dana onog vremena, koje je provodio sasvojim dobrim prijateljem:

-Brane i ja  smo bili jedan tim. Zajedno smo radili. Ja sam tada bio u Guslama i pratio ga na svim njegovim nastupuma. Često je išao na razna takimičnja. On, kako ga je vreme nosilo, nije uspeo da dovrši sve što je radio, te je u rukopisu ostalo nekoliko budućih knjiga.

Za dve godine, u saradnji sa Istorijsko zavičajnim društvom „Kinđa“ posthumno su objavljene “Knjiga o zelenjaku” zatim “Priča o vatrogasnom društvu iz Iđoš” i poslednja „Priče iz moje varoši”.

Kako je Dejanac  dodao Zarić je savršeno dobro, u kratkim pričama umeo da opiše važne i bitne životne događaje.Talenat Branislava Zarića, koji je rođeni pripovedač dolazio je do izražaja, gde god da je pisao. Knjiga, kako je objasnila književnica i književna kritičarka Marija Tanackov je kultura sećanja:

-On ima izvanredan smisao za humor, rođeni je pripovedač i to je savršeno dobro radio. Ovakva knjiga postoji u drugim državama već vekovima. Mnogo podataka o Kikindi nalazimo u ovoj knjizi, ali smo i kao grad i država daleko od toga.

Osim što je književno veče, koje je održano u Kulturnom centru bilo propraćeno zvucima gajdi, koje je Krnić rado svirao, čitane su i njegove priče o vremenu kada su postojale „Sokačke persone“, pa zatim „Dudara što zaudara“, pa „Bokteri i pudari i dobošari“a publika je saznala i po nešto o Osvajanju Žombolja, ili o Autocenzuri ljudskosti i sve o Jaji Bošnjakovom u Americi, kao i o Zidovima što imaju uši. Inače sve ove priče, keje je prikupio publicista Dušan Dejanac bile su objavljene u „Pčesi“, „Novim kikindskim novinama“ i rumunskom časopisu „Arad kroz vreme“