Međutim, kada malo zagrebemo ispod površine i sagledamo realnost, imamo priliku da vidimo da ništa nije crno ili belo, a da slika koju nam serviraju propagandisti i kreatori obojene revolucije ne odgovara stvarnosti, koju možemo da sagledamo ako barem malo protrljamo oči.
Postavlja se pitanje, ko su „oni“ koji predstavljaju našu svetlu budućnost, kao i ko su skrivena lica kojima treba na blanko da damo poverenje i da im prepustimo sopstvenu sudbinu u ruke?
Slike koje nam dolaze sa okupiranog Filozofskog fakulteta u Novom Sadu daju nam sumornu sliku naše realnosti.
Kada pažljivo pogledamo i analiziramo ove fotografije vidimo da „oni“ koji nam se na silu predstavljaju kao budućnost nacije, ne mogu da vode računa o ličnoj higijeni i životnom prostoru.
Razbacano smeće, tanjiri na podu, makete mrtvačkih sanduka, iškrabani zidovi, prljavi dušeci i posteljina, zapušteni toaleti nam govore kakva nas budućnost očekuje sa njima.
Ovu scenografiju nisu napravili krezubi ćaciji ili sendvičari, već zapravo „naša deca“, „naša budućnost“, odnosno „naši studenti“, kako im okupacioni mediji tepaju.
Ono što je tragično, studenti blokaderi nisu mogli da srede nekoliko stotina kvadrata u kojima su živeli, a žele da se kandiduju i da odlučuju o platama i penzijama svih građana Srbije, o pitanju Kosova i Metohije, o pitanju članstva u EU, o sankcijama Ruskoj Federaciji, kao i o investicijama iz NR Kine.
Studenti blokaderi, koji se još uvek nisu dokazali znanjem na matičnim fakultetima i koji nisu položili ispite i stekli diplomu, treba da odlučuju o sudbini srpskog naroda u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.
Život nije virtuelni svet na društvenoj mreži X ili viber grupi, život, država i geopolitički odnosi su surovi, a stanje koje je zatečeno na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu nam govori samo jedno, da blokaderi nisu sposobni da prežive bez svojih baka i deka, kao i mama i tata, a kamoli da odlučuju o sudbini svih nas.
Izvor: nsuzivo.rs
