„Priče misterije i magije“ Ota Oltvanjija predstavljene Kikinđanima

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ održana je promocija knjige Ota Oltvanjija „Priče misterije i magije“. Ova forma pisanja za njega je novina, budući da je do sada objavljivao samo romane. Ipak, kratke priče periodično objavljuje više od 20 godina.

-Možda sam malo i zakasnio sa knjigom u kojoj će se sakupiti sve to. Veliko je pitanje bilo kojim kriterijumom birati priče: da li da to bude hronološki, da li da budu sveobuhvatne, ali na kraju se poklopilo da to bude poslednja faza moga stvaralaštva, odnosno poslednjih desetak godina. Kako sam naslov govori, knjiga je podeljena na dva dela, gde su priče sa i bez elemenata fantastike.

Iza ove knjige stoji kreativna strategija, koja za cilj ima da ljubiteljima fantastike približi realističnu literaturu i da se oni koji nisu navikli na čitaju naučnu fantastiku bolje upoznaju sa elementima natprirodnog.

-To je moja reakcija na svet oko nas, koji nas sve više zbunjuje. Stoga je to moje rešenje i odgovor, a moguće je postaviti i neka nova pitanja. Zbirke su danas manje popularne od romana, možda su i oduvek bile. Meni je to čudo, zato što mi sada živimo u jako brzom fragmentarnom vremenu. Možda bi se u prevozu više isplatilo, kada uhvatite malo vremena, da pročitate nešto što je kratko. Živimo u brzom vremenu, a zapravo stalno nešto čekamo. Zbirka priča je idealna da dobijete zaokruženi zalogajčić nečega dok imate vremena da nešto pročitate.

Knjigu odlikuje različiti stilski i tematski dijapazon i u njoj može da se nađe za svakoga po nešto. Iako kratke priče piše dugo, ovo je prvi put da su one objavljene u jednoj celini.

-Kratke priče su meni oduvek bile zabavne. Potrebne su različite vrste „mišića“ za pisnje romana i kratkih priča. Romane pišu „maratonci“, a kratke priče „sprinteri“. Kada pišete roman morate zaista da budete strpljivi. Imate loše i dobre dane, vreme kada sumnjate u ono što radite, ali morate da istrajete.

Naš sagovornik ističe da je to posebna veština, koju ne može svako da poseduje.

-Moji romani su prilično dugi i kad se rešim, trudim se da izguram to do kraja. Kratke priče čak i piscu, ne samo čitaocu, daju neko zadovoljstvo i osećaj završenosti, koji se dešava relativno brzo. Plus, kratke priče vam daju priliku da se igrate s samim sobom, da eksperimentišete i isprobate nešto novo. Ako je uspešno, onda ćete to prisvojiti i koristiti u romanu.

Pisac je zadovoljan i iznenađen reakcijom publike na njegovo novo delo.

-Knjiga je još sveža. Ona je tek malo više od mesec dana u prodaji, ali znam da je dvostruko mnogo prošla nego moj prethodni roman. To je čudno i nije iskustvo svih pisaca. Kod većine romani bolje prolaze nego zbirke, ali sam ja izgleda naopak čovek, šaljivo zaključuje Oltvanji.

„Priče misterije i magije“ nude odgovore na brojna pitanja teorija zavere, pri čemu se hvataju u koštac sa velikim promenama u svetu. Na promociji u Narodnoj biblioteci, pored autora, govorio je i pisac Srđan Srdić.