Pavel Hrćan iz Kisača, jedan je od dvojice ljudi u Srbiji koji imaju sertifikat i titulu Master šefa karvinga. Pod rukama ovog kuvara, lubenice, bundeve, jabuke i drugo voće i povrće dobija neverovatne umetničke oblike od kojih zastaje dah.
Mirna ruka, ljubav, mašta i strpljenje, samo naizgled je sve što je potrebno za drevnu tehniku rezbarenja voća i povrća, tradiciju staru oko 700 godina koja potiče sa Tajlanda, širila se preko Japana do Evrope i stigla do Srbije. Pavel Hrćan iz Kisača sa karvingom se prvi put susreo pre 14 godina praveći dekoracije kao šef kuhinje u jednom restoranu. Od tada je čest gost na raznim manifestacijama, a na ,,Danima ludaje“ od lepotice banatskih polja napravi pravo umetničko delo. Danas je zajedno sa Darkom Berkovićem iz Novog Sada jedini Master šef karvinga u Srbiji.
Titulu vicešampiona Srbije osvojio je 2013. godine, a nakon toga stekao licencu Gastro majstora iz Švajcarske, priznatu u svetu. Na Međunarodnom sajmu poslastičara i kuvara u Češkoj osvojio je prvo mesto. Tako je stigao do samog vrha u ovom lepom poslu, ali su kao i uvek, počeci bili teški.
Karvingom može da se bavi svako, koristeći bilo koju vrstu alata. Međutim, ako planirate da se tome ozbiljno posvetite, potrebno je mnogo rada i truda, kao i posebna sečiva koja su usko vezana za ovu tehniku-takozvani thai noževi sa Tajlanda.
U Srbiji se tek pedesetak ljudi bavi ovom lepom i interesantnom tehnikom rezbarenja voća i povrća, koju neki smatraju umetnošću, a potražnja za njom i dalje je mnogo manja nego u ostatku Evrope. S obzirom da je reč o ukrašavanju hrane, lako je zaključiti da umetnička dela koja nastaju svoje mesto pronalaze na svečanostima, švedskim ili voćnim stolovima, kao dekoracije. Rezbareno voće i povrće traje kao i jedan lep buket cveća, s tim da ima i drugu namenu, a to je da se osušena dekoracija odreže, a ostatak, naravno, pojede.
