Suvača je i ovog leta ugostila najmlađe učesnike kampa „Zrno po zrno“. Kroz radionice i druženje sugrađani od 7 do 12 godina bili su u prilici da se upoznaju sa starim zanatima, običajima i načinom života koji je nekada bio karakterističan za Banat.
-„ Najzanimljivije mi je bila priča o tome kako su konji vukli i kako se mlelo žito. Suvača je mesto gde se melje žito, žitarice, ponekad paprika i slično,” izjavila je jedna od učesnica kampa.
-„ Veliki je odziv, mogli bismo još dva, tri kampa ovakva napraviti sigurno da hoćemo. Sadržaj samog kampa sastoji se u priči deci kako se to nekada živelo kada nije postojalo struje, kako je to nekada Suvača radila na životinjski pogon, kako se cenio i poštovao hleb jer se na težak način dolazilo do njega,” dodala je Biljana Mandić, moderator kampa.
Suvača tako svakog leta postaje mesto gde se sureću prošlost i budućnost.
-„Deca kroz igru a i na neki način razonodu postaju čuvari nasleđa u toku kampa. Kamp je održavan nekoliko godina, ima tradiciju, prepoznatljiv koncept uispostavila je koleginica Slavica Gajić, viši kustos etnolog u penziji, a nastavila je naša saradnica Biljana Mandić koja će na kampu objasniti da se muzejsko nasleđe ne čuva samo na vitrinama već i može da se doživi i iskusi kroz interesantne radionice,” poručio je Miloš Pušara, v.d. direktora Narodnog muzeja Kikinda.
Jedna od retkih sačuvanih suvača u Evropi danas je pod zaštitom države i predstavlja važan deo kulturnog nasleđa Kikinde. Zbog toga je važno da se sa njenom istorijom upoznaju i budući naraštaji.
