Srpska pravoslavna crkva danas slavi Pokrov Presvete Bogorodice, praznik kojim se obeležava dan kada se Bogorodica za vreme bogosluženja javila narodu okupljenom na molitvi. Ovaj praznik naročito slave žene. Na današnji dan 911. godine, za vreme cara Lava Mudrog, Sveta Deva Marija se tokom službe javila okupljenom narodu na molitvi u Bogorodičinoj crkvi u Carigradu. Prema predanju, ona je svojim pokrovom zaštitila vernike i pružila im duhovno utočište.
Prema narodnim običajima, Pokrov Presvete Bogorodice posebno je značajan za žene, koje se na ovaj praznik mole za zdravlje porodice, sreću u braku i dobrobit dece. Veruje se i da molitva Bogorodici donosi utehu ženama koje žele da postanu majke.
U nekim krajevima devojke odlaze u crkvu i pred ikonom Presvete Bogorodice mole se za sreću u ljubavi i skladan brak. Praznik se u narodnoj tradiciji povezuje i sa dolaskom hladnijeg vremena i približavanjem zime. Sam naziv praznika upućuje na simboliku pokrivanja i zaštite. Bogorodičin pokrov predstavlja znak sigurnosti i duhovne zaštite, zbog čega ovaj dan za vernike ima poseban značaj. Vernici praznik obeležavaju odlaskom u crkvu, prisustvovanjem liturgiji i molitvama za zdravlje, mir i blagostanje svojih najbližih. U pojedinim porodicama Pokrov se slavi kao krsna slava, dok je nekim crkvama i manastirima ovaj praznik takođe posvećen kao slava. Običaji se razlikuju od mesta do mesta, a ponegde se veruje da na ovaj dan treba izbegavati teže fizičke poslove i više vremena posvetiti molitvi i porodici. Reč je, međutim, o narodnim običajima, a ne o pravilima koja važe za sve
U pravoslavnoj tradiciji Bogorodičin pokrov simbolizuje njenu zaštitu, ljubav i molitveno zastupništvo za vernike. Praznik zato podseća na značaj vere, saosećanja i brige za bližnje, kao i na duhovnu utehu koju vernici pronalaze u molitvi Presvetoj Bogorodici.
